ПОВЕТАРАЦ
Рекао си ми да си ме видео у зеленој алеји.
Попут девојчице весело сам скакутала
и премештала се с ноге на ногу.
Моје лице је обасјавао велики осмех
док сам се окретала ка зрацима сунца.
Рекао си ми да те нисам приметила
док сам изводила неки свој заносни плес.
У шареној лепршавој хаљини,
личила сам ти на нежног лептира.
Поветарац, који је чарлијао у гранама дрвећа,
играо се са мојом косом и мојом хаљином.
Личила сам ти повремено на заносну дивљакушу
којој је ветар умрсио косу и
открио заносну белину бедара.
Рекао си ми, да си тога дана, гледајући
како ме поветарац милује, изгубио срце.
Заљубио си се у рашчупану, озбиљну клинку,
којој се ветар играо у коси.
© Јасмина Димитријевић
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 510.275 пута)
