
КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!
Камо среће, камо туге
Пуна нек је корпа свега
Нек се друже као друге
Без граница и без стега…
Зашто да се сузе крију
Када душу зацељују
Од извора струје вију
док обале надгледају…
Бели папир и без речи
Празнина је болна,нага,
Пртином је преко снега
Могла нићи нова снага…
Или метак посред срца
Који смртне тајне носи,
Као реч је што се снива,
А бол носи и пркоси…
Зашто вихор да не носи,
Живот шамар нека лупи,
Камо среће, камо туге,
Комадиће стакла скупи…
Тај мозаик од старина
Што се гради сав изнова
Ко гутљај је слатког вина
Измеђ јаве и свих снова!
Миладиновић Сандра Мајра