Добродошли!
otud na ovamo sama i bosa pleše daj mi ruku, čekaju nas pločnici nasmijani šumorni pljusak srpanjski čije lice ćemo ljubiti lijanama ljeta, grafikama sna
otud na ovamo
sama i bosa pleše
daj mi ruku, čekaju nas
pločnici nasmijani
šumorni pljusak srpanjski
čije lice ćemo ljubiti
lijanama ljeta, grafikama sna Настави са читањем “Pletenice i vjetar – Mirko Popović”
“only in dreams, in beautiful dreams” Ležim na horizontu čekanja uliva naših odavnih reka i tebe ne tražim, već mislim tu si, pa kako tu si a vidim – ja sam? Onda se vidik znatno pomera i toplota greje odaje naše, lepota svučena odjednom paše i uliv reka teče, talase nosi, a mi smo sami … Настави са читањем “U SNOVIMA – Slobodan Jevremović”
“only in dreams,
in beautiful dreams”
Ležim na horizontu čekanja
uliva naših odavnih reka
i tebe ne tražim, već mislim tu si,
pa kako tu si a vidim – ja sam?
Onda se vidik znatno pomera
i toplota greje odaje naše,
lepota svučena odjednom paše
i uliv reka teče, talase nosi,
a mi smo sami i najzad tu si,
ja vidim te maznu kakva i jesi,
toplotu mi daješ i nežno me voliš
pa uzdižeš iznad, al’ ipak paziš
da horizont čekanja isti ostane
i nadu ne izgubiš nikada više.
I onda ležimo, umorno srećni,
u prelepoj dolini tvojih ruža,
i srećno gledamo vidik što pruža
beskraj horizonta ovog čekanja
i ćuteći pričamo i divno osećamo
nas same u odmoru lepote,
a ne uspemo da ikako znamo
da to je samo za nas bio
jedan predivan san.
I samo u snovima,
u predivnim snovima,
ja o tebi snivam taj san.
~~~”only in dreams, in beautiful dreams”~~~
~~~“solo en sueños, en hermosos sueños”~~~
(Bgd, 13.Maj 2017)
Video sam tebe najlepšu na svetu, najdraže moje, nedostajanje moje, i čekanja nije bilo, baš nije bilo, da mi daš vodu sa tvog izvora, žednog i željnog da me napojiš, niti nemira zajedno kod nas, dok uzglavlje si bila na mom jastuku, tako lepa, i mila i čista, k’o neka vila, a ja sam u … Настави са читањем “SAN O TEBI – 2017. – Slobodan Jevremović”
Video sam tebe najlepšu na svetu,
najdraže moje, nedostajanje moje,
i čekanja nije bilo, baš nije bilo,
da mi daš vodu sa tvog izvora,
žednog i željnog da me napojiš,
niti nemira zajedno kod nas,
dok uzglavlje si bila na mom jastuku,
tako lepa, i mila i čista, k’o neka vila,
a ja sam u naručju tvome, za tebe,
ja bio samo tvoj, zajedno tvoj.
Nikako nisi mi bila grešnica,
već ljubav jednog života,
u ovom zatvorenom prostoru
mi bili smo otvoreni i slobodni…
I zato ja ovo pišem,
tebi i o tebi,
da si moj jastuk bila, il’ klupa života,
a za to puno ili samo malo,
za malo sreće, vilo iz grada
ja živeh dugo bez tebe, k’o sad.
I gledam tebe, a ti se gubiš;
pa, kuda ideš, našli smo mir
i nema ljudi i nema tuge,
okolo samo su radost i smeh,
sada smo samo mi ovde, zajedno…
Pa gledam opet, a ti se gubiš,
ostaju samo pesme o tebi,
a to su naslovi iz ovog teksta,
naslovi pesama za tebe pisanih…
Ali, ne vredi, ti se gubiš,
i nemam više jastuk od kose,
i nemam više osmeh od srca tvoj,
i nemam više želja tvojih,
i nemam više tvoje ljubavi,
i nemam više tebe kraj sebe,
topline nemam kraj sebe sad.
A onda vidim, tek onda vidim,
probudjen od tebe, ili od sebe,
da sve to je zajedno bio,
ipak, jedan veliki san.
Noćas, o tebi, sada dalekoj,
zasad dalekoj i opet dalekoj,
ali ipak, jedan o tebi,
samo o tebi
san.
Tebi ja poklanjam
ovaj lep san,
ludice moja voljena…
(Bgd, 12.Mart 2017.)
Onda kada u bespuću prestanu snovi i tmine zaprete svetlosti sunca i onda kada su preduge postale reči a slova neka i ne postoje i onda kada su mirisi kože kao kod ruže a bedra se sjaje lepotom duše a ruke dražesni zagrljaj traže i tebe svu blizu maze i maze, a grudi lepote me … Настави са читањем “DODIRI – Slobodan Jevremović”
Onda
kada u bespuću prestanu snovi
i tmine zaprete svetlosti sunca
i onda
kada su preduge postale reči
a slova neka i ne postoje
i onda
kada su mirisi kože kao kod ruže
a bedra se sjaje lepotom duše
a ruke dražesni zagrljaj traže
i tebe svu blizu maze i maze,
a grudi lepote me zanosno zovu,
i onda…
I onda
tek onda najviše osetim tebe
i tvoje telo i tvoju lepotu
i onda te volim i mazim i pazim
i prinosim mestu najlepše zvezde
u tmini ovoj veoma da svetli
u ljubavi toploj veoma da voli
i mene da mazi i mene da pazi,
ta zvezda lepote, moj najdraži živote,
ljubavne strasti i pripadanja
sasvim za mene, sasvim za nas,
tolike ljubavi i takvog nadanja
i tebe i mene i isto, za nas…
Onda
i volim te sasvim, strasno i jako,
i volim te nežno, i lepo, polako,
a samo uživam i ja znam sada
da samo su naši vrlo najlepši,
i samo su naši vrlo najdraži,
ti oni naši najsladji, lepotni,
dodiri…
(Bgd, 11. Maj 2017)
Ti živiš u divnom svetu poezije, blizu mora, vetrova i planina, u onom svetu odličnih stihova, pravilno složenih al’ velikih istina, stihova za bolje razumevanje tvojih rima o životu, ljubavi, moru, željama; pa onda živiš na stranama slika i divnih torti, i prirode, slika prelepih devojaka i mačo momaka, leptira, lepote maca, kuca i srna … Настави са читањем “PRIJATELJICI – Slobodan Jevremović”
Ti živiš u divnom svetu poezije,
blizu mora, vetrova i planina,
u onom svetu odličnih stihova,
pravilno složenih al’ velikih istina,
stihova za bolje razumevanje tvojih rima
o životu, ljubavi, moru, željama;
pa onda živiš na stranama slika
i divnih torti, i prirode,
slika prelepih devojaka i mačo momaka,
leptira, lepote maca, kuca i srna
i ostalog velikog sveta prirode.
Ja Tebe ne znam, Ti živiš daleko,
ali si prva otišla od Tvojih problema
i meni k’o ANDJEO pravi poruke davala
i upute da uklonim stanje bola i nemoći,
kako da ipak ja snažan da budem
i željama pomognem dalekoj dragoj,
bolnoj i nejakoj, umorne duše
i sustigle nemoći tela bez odbrane
od zala raznih koje sam vrag tu šalje.
Ti si mi poslala snagu za nadu,
potstakla mene da snage još nadjem
i pomogla mi puno željama svojim,
da budem jak u nadama i želji
da moja najdraža sve preboli…
I hvala za vreme posvećenom meni
i mojoj dalekoj, i slaboj, milosnici miloj,
bolnoj a željnoj tople pomoći,
od mene, od njenih, od Tebe i svih nas.
I ti naravno imaš problema
a ja ih ne znam niti šta znam,
al’ kada Tebi pomoći treba
Ti meni piši i to ću uraditi
kao zahvalu za Tvoju pomoć
i želju poslanu da bolest prodje,
da zdravlje dodje,
i ljubav da bude opet k’o pre.
Tebi hvala, pomogla Ti si,
sa puno saveta i razumevanjem.
uputima za snagu volje da pomognem,
pa pravog prijatelja, upravo zato,
ja puno cenim,
a Ti to sigurno osećaš i znaš.
Ona je bolje i ja vesti čekam
ali Ti ovo moram da pišem,
da Ti zahvalim na Tvojoj divnoj dobroti,
i hvala kažem i to da Ti znaš.
Za Tebe, ne bliže znana prijateljice moja
ja ovo pišem uz posvetu Tebi,
uz hvalu ponovo i pozdrave moje
i želju Tebi da dobro budeš,
i uvek dobro i svuda dobro,
svuda kud ideš, živiš i voliš,
prijateljice draga a nepoznata.
(Bgd, 14. Mart 2017)
“…DOBRO JUTRO TAMO NEKOME DALEKO… PROBUDILA SAM SE …. ODLIČNO SAM SPAVALA, ZNAČI DA SI MOJ SAN ČUVAO ANDJELE MOJ…OSJEĆAM SE JUTROS ODLIČNO, ALI MI NARAVNO JOŠ NEDOSTAJE SNA… JUČER DOISTA NISAM IMALA SNAGE… VOLIM TE I EVO ZA TEBE I MENE ZAJEDNIČKA JUTARNJA KAVICA I RUŽE ZA NAS DVOJE, DA NAM JUTRO ZAPOČNE S … Настави са читањем “TVOJA NAJLEPŠA SLOVA – Slobodan Jevremović”
“…DOBRO JUTRO TAMO NEKOME DALEKO… PROBUDILA SAM SE ….
ODLIČNO SAM SPAVALA, ZNAČI DA SI MOJ SAN ČUVAO ANDJELE MOJ…OSJEĆAM SE JUTROS ODLIČNO, ALI MI NARAVNO JOŠ
NEDOSTAJE SNA… JUČER DOISTA NISAM IMALA SNAGE…
VOLIM TE I EVO ZA TEBE I MENE ZAJEDNIČKA JUTARNJA KAVICA
I RUŽE ZA NAS DVOJE, DA NAM JUTRO ZAPOČNE S LJUBAVLJU.
PRATIM SVAKI KORAK I OSMIJEH TVOJ…NEDOSTAJANJE MOJE…”
I posle ipak boljih vesti od sinoć
jutros zatekoh tvoje najlepše reči,
a ja,
a monitor mutan od stalnog gledanja,
a tastatura mrljava, nevidljivih slova,
a računar neodmoren od dežurstva noćas,
a ja, ipak i sada, presrećno srećan.
I stigoše tvoja najlepša slova,
bez patnji i tuge i slabosti tvoje,
slova radosti, smeha i nade,
slova tvog stila i tvojih vrlina,
slova što brišu sve moje strepnje,
slova što sipaju latice tvojih ruža,
i donose nadu, samo za nas…
Ja čitam, i ponovo, čitam,
i već je monitor odjednom čist
i već je tastatura kao iz radnje
a slova blistaju, kao iz duše,
kao da su ih sami andjeli pisali…
A ja, ovde daleko,
veoma smeten i još nepovraćen,
čitam i čitam i nadam se tebi
i ne znam više šta ja da radim,
od radosti plačem, a neću da plačem,
to ne voliš, kažeš, muški ne plaču,
ja znam, mila, ja dobro to znam,
ali to duša mora odlučit’
– ja znam, ali je to od radosti samo,
molim te mnogo, razumi, da znaš.
Da samo ti, moja najdraža,
izašla iz okova i otrgnutih boli,
uz pomoć andjela koji te čuvaju,
koji ti daju snagu ljubavi,
da samo ti,
samo ti,
znaš.
Hvala ti puno za ove reči,
ja čitam i volim i znam
i uvek ja kažem, to znam,
da sada si moje nedostajanje,
a naše će želje biti uslišene
jer i naša daleka ljubav to zna.
(ZA TEBE, Bgd, 14. Marta 2017)
POTPETICE ~ milka vukic v . ….hocu…mozda… …razmislicu…necu… ..videcu…pokusat cu… …odustacu… …odmorit cu… …predomislit cu se.. …slucajno.. . I papirne maramice Sigurnije su potpetice.
Ja ne čekam tebe i ne volim tebe, da ne znam da si bolesna, i iako je trenutno, da ja za to ne znam… Ja ne volim tebe na ovaj način a ti da ti patiš i trpiš bol, težinu bilo koje vrste… Ja zato molim, ja zato preklinjem, ako ti išta mogu pomoći, ti … Настави са читањем “NEŠTO HITNO – Slobodan Jevremović”
Ja ne čekam tebe i ne volim tebe,
da ne znam da si bolesna,
i iako je trenutno, da ja za to ne znam…
Ja ne volim tebe na ovaj način
a ti da ti patiš i trpiš bol,
težinu bilo koje vrste…
Ja zato molim,
ja zato preklinjem,
ako ti išta mogu pomoći,
ti reci meni,
ti mi se srcem obrati
da te pokušam spasiti svom
dušom svojom
koju ja imam samo za tebe…
Odmori se sada, spavaj i sanjaj,
a ako ti bilo šta treba, molim te, reci,
ti kaži, ti traži,
i sve ću ti dati i sve ću ti pomoći,
ja, tvoj samo, sada u nemoći,
ja, tvoje jedino nedostajanje.
Spavaj i ozdravi, milosnice moja,
spavaj i sanjaj, moja najdraža!
(Bgd, 13. Mart 2017)
Ni sanjao nisam, ni mislio nisam, o izdaji tvojoj još onih vremena i postupkom takvim mene izmenila, promenila puteve moje buduće, uskratila saznanje neznane ljubavi, osudila mene da počnem lutanja, tugu mi snažnu još tada nanela, dušu mi pritisla kamenim bolima, a terete još nosim, i smetaju, bole, od onda ih nosim, od tad ne … Настави са читањем “IZDAJA VESNE IZ NASELJA TRNSKO – Slobodan Jevremović”
Ni sanjao nisam, ni mislio nisam,
o izdaji tvojoj još onih vremena
i postupkom takvim mene izmenila,
promenila puteve moje buduće,
uskratila saznanje neznane ljubavi,
osudila mene da počnem lutanja,
tugu mi snažnu još tada nanela,
dušu mi pritisla kamenim bolima,
a terete još nosim, i smetaju, bole,
od onda ih nosim, od tad ne razumem
razloge zašto, razlog zbog čega,
da ti napustiš sva naša voljenja,
obećanja naša, osećanja naša,
zakletve za večnost, onda, na Savi,
i ljubav mladu, i moju najveću,
do tada prvu, i najveću do tad.
Zakletve na večnost ostale tamo
na peronu voza punog odlaska,
i nikada više, bez ikakvog znanja,
ja ne znam o tebi, gde živiš sada,
prezime sada, gde voliš sada,
ništa od tada ja nikad ne znam.
Šezdesetih krajem, a slutio nisam
izdaju tvoju da odbaciš ljubav,
i naša nadanja i naše nežnosti,
mene k’o krpu bez ikakvih vesti
u vojsci ostaviš u stavu neznanja,
da ništa ne poznam i ništa ne saznam,
ni tebe da ne znam, nikada ne znam,
i nikad od tada više te ne znam,
nikad od tada ja nikad ne znam
ni tebe ni razlog takvog odlaska…
Izdaja tvoja, Vesna iz Trnskog,
onog naselja iz Novog Zagreba
još uvek boli, još uvek smeta,
još uvek pitam, još uvek ne znam,
ali ne sudim, ali ne mrzim,
iako ne znam, razloge ne znam…
Sudiće Gospod grehe sve naše,
danas il’ sutra, svejedno kad,
pitaće razlog, izreći kaznu,
a ja nemire, Vesna iz Trnskog,
probam da lečim, izbacim boli,
i teško to ide, al’ vrlo se trudim,
i lakše uz ljubav one iz grada,
daleke drage iz prošlosti moje,
daleke tad neznane ljubavi moje
a sada najveće i nikome date,
one iz grada tvoje mladosti,
gde ti je naselje, gde bila si tad.
Izdaja tvoja, ako me nadješ,
jer ja ne mogu, adresu ne znam,
u gradu tvome adrese ti nema,
prezime ne znam novo sad tvoje,
pa izdaja tvoja biće rešena,
rečena meni ili Gospodu,
a ja sam isti, adresu znaš,
il’ neko tebe možda i pozna,
Vesnu iz Zagreba, naselje Trnsko,
VMA sestru beogradskog bloka,
neka mi javi, neznanje nestane,
pa razlozi kažu istine stare
i umirim nemire od prve ljubavi…
Izdaja Vesne iz naselja Trnsko,
izdaja mene i velike ljubavi
i izdaja naših snova o sreći
i velika izdaja nas…
(Bgd, 10. Maj 2017)
A ja onda kad nemam snage, kad nemam vidike, daljine one i onolike da skratim i vratim tebe ovamo, da ne budeš tamo, u kući svega ali bez mene, u sobi pogleda na tebe i mene; a ja onda život protekli, kako da vratim, prošlosti najdraže, tebe povratim, pa šetam i smetam, šapćem i ćutim, … Настави са читањем “A JA ONDA – Slobodan Jevremović”
A ja onda
kad nemam snage,
kad nemam vidike,
daljine one i onolike
da skratim i vratim
tebe ovamo, da ne budeš tamo,
u kući svega ali bez mene,
u sobi pogleda na tebe i mene;
a ja onda
život protekli, kako da vratim,
prošlosti najdraže, tebe povratim,
pa šetam i smetam,
šapćem i ćutim,
slušam i pevam,
i budan sanjam,
i budan spavam,
i jave čekam,
i čekam i čekam…
A ja onda
tvoje najlepše slike
još opet gledam,
i nikom te ja
i neću i ne dam,
a vozovi stižu,
a prevozi stižu,
a datumi idu,
a vremena idu,
a ja onda,
ljubavi moja,
čarobnice moja,
najmila moja,
a ja onda,
a ja…
(Bgd, 09.Maj 2017)