Ti živiš u divnom svetu poezije,
blizu mora, vetrova i planina,
u onom svetu odličnih stihova,
pravilno složenih al’ velikih istina,
stihova za bolje razumevanje tvojih rima
o životu, ljubavi, moru, željama;
pa onda živiš na stranama slika
i divnih torti, i prirode,
slika prelepih devojaka i mačo momaka,
leptira, lepote maca, kuca i srna
i ostalog velikog sveta prirode.
Ja Tebe ne znam, Ti živiš daleko,
ali si prva otišla od Tvojih problema
i meni k’o ANDJEO pravi poruke davala
i upute da uklonim stanje bola i nemoći,
kako da ipak ja snažan da budem
i željama pomognem dalekoj dragoj,
bolnoj i nejakoj, umorne duše
i sustigle nemoći tela bez odbrane
od zala raznih koje sam vrag tu šalje.
Ti si mi poslala snagu za nadu,
potstakla mene da snage još nadjem
i pomogla mi puno željama svojim,
da budem jak u nadama i želji
da moja najdraža sve preboli…
I hvala za vreme posvećenom meni
i mojoj dalekoj, i slaboj, milosnici miloj,
bolnoj a željnoj tople pomoći,
od mene, od njenih, od Tebe i svih nas.
I ti naravno imaš problema
a ja ih ne znam niti šta znam,
al’ kada Tebi pomoći treba
Ti meni piši i to ću uraditi
kao zahvalu za Tvoju pomoć
i želju poslanu da bolest prodje,
da zdravlje dodje,
i ljubav da bude opet k’o pre.
Tebi hvala, pomogla Ti si,
sa puno saveta i razumevanjem.
uputima za snagu volje da pomognem,
pa pravog prijatelja, upravo zato,
ja puno cenim,
a Ti to sigurno osećaš i znaš.
Ona je bolje i ja vesti čekam
ali Ti ovo moram da pišem,
da Ti zahvalim na Tvojoj divnoj dobroti,
i hvala kažem i to da Ti znaš.
Za Tebe, ne bliže znana prijateljice moja
ja ovo pišem uz posvetu Tebi,
uz hvalu ponovo i pozdrave moje
i želju Tebi da dobro budeš,
i uvek dobro i svuda dobro,
svuda kud ideš, živiš i voliš,
prijateljice draga a nepoznata.
(Bgd, 14. Mart 2017)