Добродошли!
“ljubav za Ljubav” . Rastocenu proslost Sadasnjost zaliva, Kapa preko njedara…. Krci glas i dusu nagriza, Suvisna osecanja tonu U panorami laznih nadanja… Ustani i odlazi, Odnesi sve sto pozelis, Samo te molim za uslugu; Ne pogledaj me ni u snu. . Ostavi mene meni…. Ne kusaj mi smirenje, Progovore li ove rane prepecene; Osramotices … Настави са читањем “USLUGA milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Rastocenu proslost
Sadasnjost zaliva,
Kapa preko njedara….
Krci glas i dusu nagriza,
Suvisna osecanja tonu
U panorami laznih nadanja…
Ustani i odlazi,
Odnesi sve sto pozelis,
Samo te molim za uslugu;
Ne pogledaj me ni u snu.
.
Ostavi mene meni….
Ne kusaj mi smirenje,
Progovore li ove rane prepecene;
Osramotices staro i novo pokolenje.
.
ЈАВА ИЛИ САН? Ја и ти, водили смо љубав као да нам ја задњи дан живота, као паћеници у измаглици, или прежеднели на извору, као заборављени у времену, као трзаји у дрхтају, изгладнели у чекању, занемели од вапаја… Са закопаним, али незаборављеним сновима, и надом на заласку осећања.. она нит што нас раздваја почела је … Настави са читањем “ЈАВА ИЛИ САН? – Миладинови Сандра”
ЈАВА ИЛИ САН?
Ја и ти, водили смо љубав
као да нам ја задњи дан живота,
као паћеници у измаглици,
или прежеднели на извору,
као заборављени у времену,
као трзаји у дрхтају,
изгладнели у чекању,
занемели од вапаја…
Са закопаним,
али незаборављеним сновима,
и надом на заласку осећања..
она нит што нас раздваја
почела је да нас спаја и
нестала је….
Ја и ти, водили смо љубав,
као изгнаници у пустињи,
као душе у ропцу,
као заточени на рубу бескраја,
као излечени у зедњем трену,
као сусрети у налету,
као латице пупољка пред само свитање,
тражећи одговор на једно питање,
ШТА ЈЕ ЛЕПШЕ, ЈАВА ИЛИ САН?
(С) Миладинови Сандра
НЕБЕСКИ АТ Сањала сам очи што славe устајања после пада… На њима нема трагова времена сем трептаја и искре што се одмара. у крошљи липовог хлада… Сањала сам очи што љубе ватерним стихијама оркана. Чула прашуме буде, без муке, чују најлепше звуке, у души најтужнијих дана… Сањала сам очи што пркосе, светлошћу, крхким рукама, надањем … Настави са читањем “НЕБЕСКИ АТ – Миладиновић Сандра”
НЕБЕСКИ АТ
Сањала сам очи што славe
устајања после пада…
На њима нема трагова времена
сем трептаја
и искре што се одмара.
у крошљи липовог хлада…
Сањала сам очи што љубе
ватерним стихијама оркана.
Чула прашуме буде,
без муке,
чују најлепше звуке,
у души најтужнијих дана…
Сањала сам очи што пркосе,
светлошћу, крхким рукама,
надањем из пепела,
без страха….
Очи што се бескрајем боре,
брзином небеског ата….
(с) Миладиновић Сандра
U tamnoj noći, ulicama grada, tiho se lopov kreće, bez kalauza i drugih sprava, pitaš se nesrećnik gde će. Ogrnut tamom i plaštom noći, prilazi prozoru tvome, prozor otvoren, soba u mraku, pomažeš lopovu svome. Sad lopov bez muke, svoj plen uzima , poljupce tvoje krade, nežne dodire, srce iz grudi, šta ćeš kad sve … Настави са читањем “LOPOV – Milovan Petrović”
U tamnoj noći, ulicama grada,
tiho se lopov kreće,
bez kalauza i drugih sprava,
pitaš se nesrećnik gde će.
Ogrnut tamom i plaštom noći,
prilazi prozoru tvome,
prozor otvoren, soba u mraku,
pomažeš lopovu svome.
Sad lopov bez muke, svoj plen uzima ,
poljupce tvoje krade,
nežne dodire, srce iz grudi,
šta ćeš kad sve mu dade.
Lopov se vešto uz tebe privi,
njegov ti dodir prija,
tiho šapućeš, dok telo ti slavi,
” Lopov si pravi”.
Kad rana zora kroz prozor uđe,
naruši mrklu tminu,
umorni lopov skoči kroz prozor,
i nesta u daljinu.
Milovan Petrović
РУЖИЧАСТЕ МУЊЕ Сећам се био је дан ружичастих муња, севале су арије можданих вијуга, од дана до дана сам само играла, у таквом ритму моћнога југа… Листови су летели као перје, спирале у низу око мог струка, светлост је махнито лудовала, попут стрела одапетих из моћног лука.. Сећам се ветрењача у муци власти свемоћних лутања, … Настави са читањем “РУЖИЧАСТЕ МУЊЕ – Миладиновић Сандра”
РУЖИЧАСТЕ МУЊЕ
Сећам се био је дан ружичастих муња,
севале су арије можданих вијуга,
од дана до дана сам само играла,
у таквом ритму моћнога југа…
Листови су летели као перје,
спирале у низу око мог струка,
светлост је махнито лудовала,
попут стрела одапетих из моћног лука..
Сећам се ветрењача у муци
власти свемоћних лутања,
трава повијених као покошених,
и мостова чврстих попут ћутања…
У грлу као да застаде ми дах,
завесе загрљених пред мојим очима,
валцер се играо у пуној дворани,
као да се обала од валова отима!!!!
(с) Миладиновић Сандра
ИМАМ ТЕ И АКО ТЕ НЕМАМ Колико пута те „сретох“ у друштву, али замишњеног, са сенком преко лица како одважно ходаш..? Смејеш се зналачки вешто и међу пролазницима тражиш ме, мада несвесно… и пазиш да се не одаш…. Ти себи нећеш да признаш… са ватром у руци се играш, са ледом се под ногама коцкаш, … Настави са читањем “ИМАМ ТЕ И АКО ТЕ НЕМАМ – Миладиновић Сандра”
ИМАМ ТЕ И АКО ТЕ НЕМАМ
Колико пута те „сретох“
у друштву, али замишњеног,
са сенком преко лица
како одважно ходаш..?
Смејеш се зналачки вешто
и међу пролазницима
тражиш ме,
мада несвесно…
и пазиш да се не одаш….
Ти себи нећеш да признаш…
са ватром у руци се играш,
са ледом се под ногама коцкаш,
шапућеш конфузне мисли,
и у сред ноћне море
мене у бунилу гледаш,
рукама трљаш очи…
сан или јава –мислиш?
Желиш да заборавиш
на јаке подсвесне жеље
а, живот је тако кратак…
Да смо се бар једном
истом улицом отисли…
загрљени и припијени
и до голе коже покисли?
Јуриш за измаглицом,
а додире од стакла
док срце лажно бије,
лечиш адреналином,
корацима до пакла….
У очима других те видим,
у кораку других чујем,
у јату звезда мислећи нате,
проводим сате и сневам…
Знам да никада нећеш
сањалицу разумети….
Али ти песмом кажем
да имам те и ако те немам!
(с) Миладиновић Сандра
U svitanje novog dana ti ne želiš biti sama. Želiš samo moju ruku, i moj dodir na jastuku. Želja ti je ispunjena, a molitva uslišena. Sad si srećna svakog dana, nećeš više biti sama. Još se pita duša tvoja, šta je onda želja moja. Želja nam se podudara, podudarnost sreću stvara. Želim tvoje noge bose, … Настави са читањем “ŽELJE – Milovan Petrović”
U svitanje novog dana
ti ne želiš biti sama.
Želiš samo moju ruku,
i moj dodir na jastuku.
Želja ti je ispunjena,
a molitva uslišena.
Sad si srećna svakog dana,
nećeš više biti sama.
Još se pita duša tvoja,
šta je onda želja moja.
Želja nam se podudara,
podudarnost sreću stvara.
Želim tvoje noge bose,
da skidaju moje rose.
Da me bude kose plave,
tu odmah kraj moje glave.
Želim da si vila moja,
a ja stalna želja tvoja.
Da mi dodir tvoje ruke
briše tugu, dnevne muke.
Zato voli naše želje,
pa nek su nam na veselje.
Milovan Petrović
Lažem kad kažem, da mi je lako, da vreme bez tebe više me ne boli. Lažem kad kažem, a tako bih plako, žar ljubavi naše, još u meni gori. Lažem kad kažem da sve je daljina, da je magla davno prekrila sećanja. Lažem,… a istina, u meni odzvanja, moje srce i sad, … Настави са читањем “LAŽEM – Milovan Petrović”
Lažem kad kažem,
da mi je lako,
da vreme bez tebe
više me ne boli.
Lažem kad kažem,
a tako bih plako,
žar ljubavi naše,
još u meni gori.
Lažem kad kažem
da sve je daljina,
da je magla davno
prekrila sećanja.
Lažem,… a istina,
u meni odzvanja,
moje srce i sad,
samo tebe sanja.
Milovan Petrović
–
Poslednji put, Drzim ti ruku; Rekoh ti da ne sanjas Jer ko jos veruje u snove? Ja jos verujem u tebe Samocu ostavi Na ovom putu Ostavi makar deo sebe Koji ne zelis Jer ko jos veruje u dugu? Poslednji put, Drzim te kraj sebe Obojena jeseni Mirises na tugu A sutra kad dan zacrveni … Настави са читањем “Verujem – Gluscevic Milan”
Poslednji put,
Drzim ti ruku;
Rekoh ti da ne sanjas
Jer ko jos veruje u snove?
Ja jos verujem u tebe
Samocu ostavi
Na ovom putu
Ostavi makar deo sebe
Koji ne zelis
Jer ko jos veruje u dugu?
Poslednji put,
Drzim te kraj sebe
Obojena jeseni
Mirises na tugu
A sutra kad dan zacrveni
Oces li i dalje verovati
Svom drugu?
“ljubav za Ljubav” . Moj si andjeo prvorodjeni, U dusi rod najrodjeniji, Kusala sam s tobom srecu… U novorodjene sne sahranila sebe. . Rodjeni, iz duse samljevene iseli, Paraju creva progutane izdaje… Uzdigni sebe, slavi uzletenje… Nemam prava na tugu i plakanje. . Pljuni me, smozdi sve, Svoje podvige pozlati i naplati… Rijec gruga i … Настави са читањем “RODJENI -milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Moj si andjeo prvorodjeni,
U dusi rod najrodjeniji,
Kusala sam s tobom srecu…
U novorodjene sne sahranila sebe.
.
Rodjeni, iz duse samljevene iseli,
Paraju creva progutane izdaje…
Uzdigni sebe, slavi uzletenje…
Nemam prava na tugu i plakanje.
.
Pljuni me, smozdi sve,
Svoje podvige pozlati i naplati…
Rijec gruga i otrovna
Potrebna je umno slijepima.
.