Добродошли!
ДАВНО Давно сам се отргла, лавиринта сећања, и престала да верујем у правила и речи… Давно не осуђујем, јеткост попут пелена, моду једног времена ко може да спречи? Давно сам у ватри, горела до пепела, док ме нису понели ти ветрови ружа… И боса сам ходала, по леденим стазама, то све да бих сазнала, куд … Настави са читањем “ДАВНО – Миладиновић Сандра”
ДАВНО
Давно сам се отргла,
лавиринта сећања,
и престала да верујем
у правила и речи…
Давно не осуђујем,
јеткост попут пелена,
моду једног времена
ко може да спречи?
Давно сам у ватри,
горела до пепела,
док ме нису понели
ти ветрови ружа…
И боса сам ходала,
по леденим стазама,
то све да бих сазнала,
куд се тајна пружа!
(с) Миладиновић Сандра
Večeras mi ne pričaj o njoj neću više da čujem ni reč jer ona je jedan neostvaren san još jedan davno izgubljeni meč. Večeras mi ne pričaj o njoj već uzmi čašu i društvo mi pravi naspi nam vina i popi do dna ja noćas ovde svoju propast slavim.
Večeras mi ne pričaj o njoj
neću više da čujem ni reč
jer ona je jedan neostvaren san
još jedan davno izgubljeni meč.
Večeras mi ne pričaj o njoj
već uzmi čašu i društvo mi pravi
naspi nam vina i popi do dna
ja noćas ovde svoju propast slavim.
Ja jezdim poljima tuge, brda mi donose sreću, reke su prepune suza, da grlim tugu neću. Sad želim visoke brege, sa kojih pogled puca, na cvetna polja, rosne livade, na dane pune sunca. Ja znam da posle kiše, dolaze lepši dani, da posle tuge dolazi sreća, ljudi su nasmejani. Zato ću podići … Настави са читањем “JA ZNAM – Milovan Petrović”
Ja jezdim poljima tuge,
brda mi donose sreću,
reke su prepune suza,
da grlim tugu neću.
Sad želim visoke brege,
sa kojih pogled puca,
na cvetna polja, rosne livade,
na dane pune sunca.
Ja znam da posle kiše,
dolaze lepši dani,
da posle tuge dolazi sreća,
ljudi su nasmejani.
Zato ću podići glavu,
pružiti duži korak,
stići na prvi brežuljak,
gde život nije gorak.
Milovan Petrović
–
Da vreme stane dok ljubim tebe, poželim često ja. Da biser padne po tvojoj kosi, iz kišnih oblaka. Da noći naše postanu duže, da zora ne dira strasti, da nebo prospe latice ruža, koje će na nas pasti. Da večno ljubim te usne tvoje, da budu za mene spas, da uvek traju dani … Настави са читањем “DA … – Milovan Petrović”
Da vreme stane dok ljubim tebe,
poželim često ja.
Da biser padne po tvojoj kosi,
iz kišnih oblaka.
Da noći naše postanu duže,
da zora ne dira strasti,
da nebo prospe latice ruža,
koje će na nas pasti.
Da večno ljubim te usne tvoje,
da budu za mene spas,
da uvek traju dani sreće,
stvoreni samo za nas.
Milovan Petrović
–
Kad me slome oluje i kiše, kad ostare sećanja i smeh, kad ni čežnja ne postoji više, ti mi dođi i budi mi lek. Kad se nebo nad lugom zamrači, i kad dan se u noćcu pretvori, tiho hodi mene ne probudi, vrata naših sećanja otvori. Milovan Petrović –
Kad me slome oluje i kiše,
kad ostare sećanja i smeh,
kad ni čežnja ne postoji više,
ti mi dođi i budi mi lek.
Kad se nebo nad lugom zamrači,
i kad dan se u noćcu pretvori,
tiho hodi mene ne probudi,
vrata naših sećanja otvori.
Milovan Petrović
–