Месец: јул 2014.

ŽELIM – Milovan Petrović

Želim da zaustavim vreme, baš sad u ovom trenu, da stanu godine, da stanu dani, pa da zauvek ostanem u njemu.   Želim… ali, avaj! To mi je samo želja, vreme još curi, sat se okreće, tu nema prijatelja.   Želim da vratim vreme, eh pusta želja moja, ličim na borca što traži reprizu, već … Настави са читањем “ŽELIM – Milovan Petrović”

Želim da zaustavim vreme,

baš sad u ovom trenu,

da stanu godine, da stanu dani,

pa da zauvek ostanem u njemu.

 

Želim… ali, avaj!

To mi je samo želja,

vreme još curi, sat se okreće,

tu nema prijatelja.

 

Želim da vratim vreme,

eh pusta želja moja,

ličim na borca što traži reprizu,

već izgubljenog boja.

 

Ako je tako, kad već ne mogu,

ne želim zbog tog da patim,

kad vreme stane, a sat iscuri,

ja bih da vam se vratim.

 

Milovan Petrović

–

СУНЧЕВ БРЕГ – Миладиновић Сандра

СУНЧЕВ БРЕГ У измаглици остаје твој лик, сена си, а понекада и слутња, и жеља и страх се преплићу, и туга се срећи зналачки руга… Одавно чујем плиму жагора, бесмислице хватају плен, погледи ко’ копља улицом лете, а ти си одавно вешт слуга њен… И тутње речи као колoне, марширају правила док чувају ред, послушници … Настави са читањем “СУНЧЕВ БРЕГ – Миладиновић Сандра”

IMG_7865

СУНЧЕВ БРЕГ

У измаглици остаје твој лик,
сена си, а понекада и слутња,
и жеља и страх се преплићу,
и туга се срећи зналачки руга…

Одавно чујем плиму жагора,
бесмислице хватају плен,
погледи ко’ копља улицом лете,
а ти си одавно вешт слуга њен…

И тутње речи као колoне,
марширају правила док чувају ред,
послушници салутирају док крста ломе,
док осмех запљускује Сунчев брег!
(с) Миладиновић Сандра

КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ – Миладиновић Сандра

КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ Себи сам изаткала кошуљу од месечевих нити, што се кроз прозоре прикрадају на моје узглавље, и снове на длану сам скупила, јер тамо где сам се упутила, реч нема тежину, само се зналачки продаје… Чује се жагор птица, а мирис борових иглица, мами моја чула… Сени около играју игру непознатих корака, … Настави са читањем “КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ – Миладиновић Сандра”

10488361_10203688284954922_2487890618630492308_n

КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ

Себи сам изаткала кошуљу
од месечевих нити,
што се кроз прозоре прикрадају
на моје узглавље,
и снове на длану сам скупила,
јер тамо где сам се упутила,
реч нема тежину,
само се зналачки продаје…
Чује се жагор птица,
а мирис борових иглица,
мами моја чула…
Сени около играју
игру непознатих корака,
звуци ноћи се комешају
о крошње старих ораха….
Чујем и звуке добоша
вредних позивара,
јер ноћ је стамених брегова
за славље душу дала.
И мир ужива у подножју
док чека прве певце,
росу сам са траве попила
у друштву мравље принцезе.
И она вредно тка
од нити сазвежђа ноћи…
Трже нас топот из сна
бели ат кипти од моћи!!!!
(с) Миладиновић Сандра

СЕТИ СЕ…. – Миладиновић Сандра

СЕТИ СЕ…. Сети се вољених стаза, латица ружа под стопалима, а вихор их носи и шали се свестан својих моћи… Сети се када газиш траву како голица стопала и како као помахнитала расте преко ноћи… Сети се песме боја и јата што виртоузно надлећу, меканог јастука севера, и таласа како се залећу… Сети се магије … Настави са читањем “СЕТИ СЕ…. – Миладиновић Сандра”

10551022_693603387382157_341935782534280499_n

СЕТИ СЕ….

Сети се вољених стаза,
латица ружа под стопалима,
а вихор их носи и шали се
свестан својих моћи…
Сети се када газиш траву
како голица стопала
и како као помахнитала
расте преко ноћи…
Сети се песме боја
и јата што виртоузно надлећу,
меканог јастука севера,
и таласа како се залећу…
Сети се магије тренутка
чекања без имало страха,
звездана раскршћа су се љубила,
а ми смо остали без даха…
Сети се како смо се отисли
у светлост попут барке…
Дал нас је то стварност пренула
или су то сада другачије бајке?
© Mиладиновић Сандра

MESEC I VIOLINA – Milovan Petrović

Violina noćas moju dušu dira, seća me na naše prohujale dane. Gledam žuti mesec na nebu se ljulja, klati se od bola ko da nosi rane.   Violina dalje tužnu pesmu svira, dok se ponoć spušta na starog svirača, ni mesec se više ne klati ne ljulja, sakri se od stida, zbog tuge i plača. … Настави са читањем “MESEC I VIOLINA – Milovan Petrović”

Violina noćas moju dušu dira,
seća me na naše prohujale dane.
Gledam žuti mesec na nebu se ljulja,
klati se od bola ko da nosi rane.

 

Violina dalje tužnu pesmu svira,
dok se ponoć spušta na starog svirača,
ni mesec se više ne klati ne ljulja,
sakri se od stida, zbog tuge i plača.

 

Mesečeve suze spojiše se s mojim,
napraviše reku od suza i plača,
tužna violina zagudi još jače,
u rukama starog, ponoćnog svirača.

 

Milovan Petrović

–

BREZA I VETAR – Milovan Petrović

Tiho šumi breza, ljubavnica vetra, dok joj lišće trepti, u zanosu strasti. Vetar joj se igra, raščupanom kosom, “Ne preteruj mili, list će mi opasti”. Vetar dalje duva, i savija grane i ne sluša brezu, šta će dalje kaz’ti. Breza mu se smeši i tiho ga moli; “Ne preteruj dragi, mogla bi i pasti”.   … Настави са читањем “BREZA I VETAR – Milovan Petrović”

Tiho šumi breza,

ljubavnica vetra,

dok joj lišće trepti,

u zanosu strasti.

Vetar joj se igra,

raščupanom kosom,

“Ne preteruj mili,

list će mi opasti”.

Vetar dalje duva,

i savija grane

i ne sluša brezu,

šta će dalje kaz’ti.

Breza mu se smeši

i tiho ga moli;

“Ne preteruj dragi,

mogla bi i pasti”.

 

Milovan Petrović

–

Promena Prva – Milan Gluscevic

I bi mrak. U tami Najvise cutim, Jer u njoj najvise slutim; Nikad u njoj nismo sami. Te lagano hoda po kozi, Skidam memu sa svog lica Oseca se promena; Ni sav mrak sa ovih ulica Nije veci no oka zatvorena: Jer tad se najvece zlo radja.

I bi mrak. U tami
Najvise cutim,
Jer u njoj najvise slutim;
Nikad u njoj nismo sami.
Te lagano hoda po kozi,
Skidam memu sa svog lica
Oseca se promena;
Ni sav mrak sa ovih ulica
Nije veci no oka zatvorena:
Jer tad se najvece zlo radja.

I SVICI SU NOĆAS – Milovan Petrović

I svici su noćas, nečujni u mraku, dok im svetlo na tren, tamu narušava, i sove su sada, zastale u letu, sve je tako tiho, moje zlato spava.   Njena plava kosa, ko slapovi, vali, rasula se svuda, po belom jastuku, sagnem se lagano, da je ne probudim, poljubim je nežno i dodirnem ruku.   … Настави са читањем “I SVICI SU NOĆAS – Milovan Petrović”

I svici su noćas, nečujni u mraku,

dok im svetlo na tren, tamu narušava,

i sove su sada, zastale u letu,

sve je tako tiho, moje zlato spava.

 

Njena plava kosa, ko slapovi, vali,

rasula se svuda, po belom jastuku,

sagnem se lagano, da je ne probudim,

poljubim je nežno i dodirnem ruku.

 

Ona na tren samo, u snu se nasmeši,

promeškolji malo, pa u san utone,

ja je samo gledam, u snu nasmejanu,

radujem se s njome, svakom novom danu.

 

Milovan Petrović

–

PIJANI MORNAR – Milovan Petrović

Pijani mornar ulicom hoda, dok jutro otkriva dan, pijani mornar ulicom šeta, dok luku napušta san.   Njegovu dušu ispuni tuga, i neka tužna seta, pijani mornar pati za ženom, negde na kraju sveta.   Crne mu misli, od noći crnje, po mozgu nevera šeta; “Da li je verna, ili me laže, dok ja sam … Настави са читањем “PIJANI MORNAR – Milovan Petrović”

Pijani mornar ulicom hoda,

dok jutro otkriva dan,

pijani mornar ulicom šeta,

dok luku napušta san.

 

Njegovu dušu ispuni tuga,

i neka tužna seta,

pijani mornar pati za ženom,

negde na kraju sveta.

 

Crne mu misli, od noći crnje,

po mozgu nevera šeta;

“Da li je verna, ili me laže,

dok ja sam na kraju sveta”.

 

Milovan Petrović

–