Добродошли!
Zbog očiju njenih ja razum gubim I kad me pogleda postajem list, lebdim kroz vazduh bez tela i duše, nosi me vetar mirisan i čist. U očima njenim kriju se zvezde, cakle ko fenjer u tamnoj noći, mami me svetlo i vuče ka njima, mame me njene čarobne oči. To nisu oči već … Настави са читањем “Njene oči”
Zbog očiju njenih ja razum gubim
I kad me pogleda postajem list,
lebdim kroz vazduh bez tela i duše,
nosi me vetar mirisan i čist.
U očima njenim kriju se zvezde,
cakle ko fenjer u tamnoj noći,
mami me svetlo i vuče ka njima,
mame me njene čarobne oči.
To nisu oči već mora plava,
u njima se ogleda nebeski svod,
polako tonem,vuče me dubina,
bespomoćan,vezan kao nasukan brod.
Kraj potoka sedeo sam dugo i gledao ribe razigrane, igrasmo se i mi ovde nekad, provodismo tu najlepše dane. Potok stari i dalje se igra, zapljuskuje svojim slapovima, ribice su bezbrižne u njemu, pa se potok veseli sa njima. Ostavismo potok i ribice, odrastosmo tako iznenada, putevi nas odvedoše dalje, stazom škola, a kasnije rada. … Настави са читањем “KRAJ POTOKA – Milovan Petrović”
Kraj potoka sedeo sam dugo
i gledao ribe razigrane,
igrasmo se i mi ovde nekad,
provodismo tu najlepše dane.
Potok stari i dalje se igra,
zapljuskuje svojim slapovima,
ribice su bezbrižne u njemu,
pa se potok veseli sa njima.
Ostavismo potok i ribice,
odrastosmo tako iznenada,
putevi nas odvedoše dalje,
stazom škola, a kasnije rada.
Svak je svoju stazu izabrao,
potok nam se sad više ne nada,
ja sam svoju mladost napustio,
a i ti si, nisi više mlada.
Dal’ kroz potok ista voda teče,
ili druga ko mladosti naše,
dal’ su ribe iste one stare,
il se sada moje sene plaše.
Dal’ se i ti kad potoka setiš,
malog slapa, ribica i mene,
dal’ sećanja u tebi postoje,
il ih davno izbrisalo vreme.
Milovan Petrović
–
Zašto mi u snove bez pitanja dođeš, poigraš se sa mnom i uradiš svašta, vodiš me kroz svemir i svetove nove, zaludi me u snu tvoja bujna mašta. Tako mi se spretno u pesme uvučeš, da o zvezdi, cveću, možda piso ne bi, pa sve što bih jadan započeo drugo, na kraju se opet zavrsi … Настави са читањем “JA SE NE DVOUMIM – Milovan Petrović”
Zašto mi u snove
bez pitanja dođeš,
poigraš se sa mnom
i uradiš svašta,
vodiš me kroz svemir
i svetove nove,
zaludi me u snu
tvoja bujna mašta.
Tako mi se spretno
u pesme uvučeš,
da o zvezdi, cveću,
možda piso ne bi,
pa sve što bih jadan
započeo drugo,
na kraju se opet
zavrsi o tebi.
Sad si mi i maštu
uzela pod svoje,
pa ništa ne mogu,
već o tebi maštam,
drugi bi te možda,
osudio preko
ja se ne dvoumim,
već sve ti opraštam.
Milovan Petrović
–
“nada” . Trazit ces me U dnu duse svoje, Srca, u mislima… Vec za godinu koju Trazit ces me… Sad mislis da srecan si, A znam, trazit ces me U svojim zivotnim promasajima, U bolesti tela svog, U depresijama svojim… Um ti jos uvek Na mene se oslanja, Trazit ces me Terana od savesti, Ako … Настави са читањем “TRAZIT CES ME milka vukic vujnovic”
“nada”
.
Trazit ces me
U dnu duse svoje,
Srca, u mislima…
Vec za godinu koju
Trazit ces me…
Sad mislis da srecan si,
A znam, trazit ces me
U svojim zivotnim promasajima,
U bolesti tela svog,
U depresijama svojim…
Um ti jos uvek
Na mene se oslanja,
Trazit ces me
Terana od savesti,
Ako ne od savesti,
Trazit ces me
Zbog Pravde Bozje
Ja ostajem
Nepopravljiva greska
Tvoja, a i moja….
Buducnost je neizvesna…
Trazit ces me mala
Kad postanes
Svega svesna…
Mogao sam
Mnogo da ti dam
Ali znaj, vise necu
Biti sam…