КУКУРУЗНА ПОЉА – Миладиновић Сандра

КУКУРУЗНА ПОЉА Сецка и гребе шушти и слути тај уздах љути летњег вихора… Журим пресецам рукама кријем лице од укипљених заводника.. Мирише тајна свилом скривена под небом ужареног тла… Ћутим до краја у коси носим дар што вољеној само драги да! (с) Миладиновић Сандра

10488361_10203688284954922_2487890618630492308_n

КУКУРУЗНА ПОЉА

Сецка и гребе
шушти и слути
тај уздах љути
летњег вихора…
Журим пресецам
рукама кријем
лице од укипљених
заводника..
Мирише тајна
свилом скривена
под небом
ужареног тла…
Ћутим до краја
у коси носим
дар што вољеној
само драги да!
(с) Миладиновић Сандра

КО ТАКВОМ ПОЉУ ДА ОДОЛИ? – Миладиновић Сандра

КО ТАКВОМ ПОЉУ ДА ОДОЛИ? Самном лутају облаци, валови хрле обали, ветрови су се занели….. Ко таквом пољу да одоли? Стада се расула брежуљцима, дугоноге чапље сањају, погледи лете попут птица, сунцокрети главе зарањају… Шорови се пресрећу, сунчане стреле шарају, ноћне капи баш добују, јутру се мангупски удварају… Виногради на страни се модре, равницу чине … Настави са читањем “КО ТАКВОМ ПОЉУ ДА ОДОЛИ? – Миладиновић Сандра”

10488361_10203688284954922_2487890618630492308_n

КО ТАКВОМ ПОЉУ ДА ОДОЛИ?

Самном лутају облаци,
валови хрле обали,
ветрови су се занели…..
Ко таквом пољу да одоли?

Стада се расула брежуљцима,
дугоноге чапље сањају,
погледи лете попут птица,
сунцокрети главе зарањају…

Шорови се пресрећу,
сунчане стреле шарају,
ноћне капи баш добују,
јутру се мангупски удварају…

Виногради на страни се модре,
равницу чине опојно тишом,
путеви вијугају као потоци,
док Дунав Тису љуби кришом…

(с) Миладиновић Сандра

SUMORAN JE OVAJ GRAD – Milovan Petrović

Sumoran je ovaj grad postao bez tebe, nade izgubljene , a sećanja blede.   Sumorne su ulice prolaznika pune, niko me iz ovog, izvući ne ume.   Sumorne su kiše što padaju često, napustiću ovaj grad, naći bolje mesto.   Sumorni su poštari što pakete vuku, sumorna su zvona, što na crkvi tuku.   Sumoran … Настави са читањем “SUMORAN JE OVAJ GRAD – Milovan Petrović”

Sumoran je ovaj grad

postao bez tebe,

nade izgubljene ,

a sećanja blede.

 

Sumorne su ulice

prolaznika pune,

niko me iz ovog,

izvući ne ume.

 

Sumorne su kiše

što padaju često,

napustiću ovaj grad,

naći bolje mesto.

 

Sumorni su poštari

što pakete vuku,

sumorna su zvona,

što na crkvi tuku.

 

Sumoran kad odem,

neću doći često,

svako drugo za mene,

biće bolje mesto.

 

Milovan Petrović

–