Дан: 9. август 2014.

ZAUSTAVITE DAH -milka vukic vujnovic

“ljubav za Ljubav” . Kad fotografije kraste bolne pokidaju Krila proslosti dan ti potamne, Dvije decenije i duze Mene more Jadrana i Velebit bude… Zaustavite mi dah, sakrijete dan, Predugo sam cestica praha… Iskorjenite jalove nade Krvotok su poderale, Tamosnja suncana jutra me pozivaju Rumene veceri mirisom dodiruju, Moja dusa iz grudi iskace i bjezi… Punta … Настави са читањем “ZAUSTAVITE DAH -milka vukic vujnovic”

“ljubav za Ljubav”

.

Kad fotografije kraste bolne pokidaju

Krila proslosti dan ti potamne,

Dvije decenije i duze

Mene more Jadrana i Velebit bude…

Zaustavite mi dah, sakrijete dan,

Predugo sam cestica praha…

Iskorjenite jalove nade

Krvotok su poderale,

Tamosnja suncana jutra me pozivaju

Rumene veceri mirisom dodiruju,

Moja dusa iz grudi iskace i bjezi…

Punta nema vrata otkljucana.

Zaustavite mi dah, smiluje se,

Plasi me unutrasnji strah;

Duh i dusa zauvjek ce me ostaviti

Ovo malo mene, sto dise –  ce da uniste.

КРУГОВИ – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Варварину 07.08.2014. године

КРУГОВИ… Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи? Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! … Настави са читањем “КРУГОВИ – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Варварину 07.08.2014. године”

КРУГОВИ…

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?

Настави са читањем “КРУГОВИ – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Варварину 07.08.2014. године”

NISI ZNALA – Milovan Petrović

Nisi znala da postojim, da me puti tebi nose, da sam rođen samo zate, da milujem tvoje kose.   Nisi znala da sam seme, što sa poljem žito daje, nisi znala da sam senka, što za tobom uvek traje.   Nisi znala, čekala si, ne imala, imala si, sad si srećna, pa neka si, a … Настави са читањем “NISI ZNALA – Milovan Petrović”

Nisi znala da postojim,

da me puti tebi nose,

da sam rođen samo zate,

da milujem tvoje kose.

 

Nisi znala da sam seme,

što sa poljem žito daje,

nisi znala da sam senka,

što za tobom uvek traje.

 

Nisi znala, čekala si,

ne imala, imala si,

sad si srećna, pa neka si,

a i ja sam jer moja si.

 

 

Milovan Petrović

 

 

PESMA O MOJOJ SLIKARKI – Milovan Petrović

Jutarnje sunce umiva gradić, za kim te želja mine, srce ti puno, sad si u njemu i gledaš sa visine. Stražilovom pesma, ptica se širi, slikati nešto se mora, pred tobom platno, kičica u ruci, paleta puna boja. Po belom platnu, sigurna ruka, vešto ti četkicu vuče, blistaš od sreće, dok srce igra, ponovo ti … Настави са читањем “PESMA O MOJOJ SLIKARKI – Milovan Petrović”

Jutarnje sunce umiva gradić,
za kim te želja mine,
srce ti puno,
sad si u njemu
i gledaš sa visine.

Stražilovom pesma,
ptica se širi,
slikati nešto se mora,
pred tobom platno,
kičica u ruci,
paleta puna boja.

Po belom platnu,
sigurna ruka,
vešto ti četkicu vuče,
blistaš od sreće,
dok srce igra,
ponovo ti si kod kuće.

Na platnu lagano,
sveže boje,
prve obrise prave,
crkvena porta,
česma”Četir’ Lava”,
u centru “Patrijaršija” spava.

Sad se na platnu,
prelepih boja
rađa poema nova,
pa se i mladi,
besmrtni pesnik,
smeši sa Stražilova.

Ovo je igra,
tebe i Branka,
probaste ko bolje ume,
voljeno mesto,
Sremske Karlovce,
u slici il reči da razume.

Milovan Petrović