Добродошли!
ОД ДАНАС ДО СУТРА Сањају ме тајне и путеви дуги, весели таласи и боје на дуги.. Вуку ме ветрови, јата галебова, и ледене санте Севернога мора… Зову ме прозори, музика опија, светлост ме заноси, самном шале збија… Питају ме ноћи шта доносе јутра… Ја одговор тражим од данас до сутра… (с) Миладиновић Сандра
ОД ДАНАС ДО СУТРА
Сањају ме тајне
и путеви дуги,
весели таласи
и боје на дуги..
Вуку ме ветрови,
јата галебова,
и ледене санте
Севернога мора…
Зову ме прозори,
музика опија,
светлост ме заноси,
самном шале збија…
Питају ме ноћи
шта доносе јутра…
Ја одговор тражим
од данас до сутра…
(с) Миладиновић Сандра
ТРНОВА РУЖИЦА „Осуђена“ да праштам, а то зна да боли, како време одмиче, почињем да волим катанце и ланце ове казне тешке, ко’ Трнова Ружица преживљавам клетве, те магије тихе људскога бремена, проналазим кључеве овога времена.. Од сузе до сузе, ко’ птица у лету… од звезде до звезде, тражим ТАЈНУ СВЕТУ… И по ватри играм … Настави са читањем “ТРНОВА РУЖИЦА – Миладиновић Сандра”
ТРНОВА РУЖИЦА
„Осуђена“ да праштам,
а то зна да боли,
како време одмиче,
почињем да волим
катанце и ланце
ове казне тешке,
ко’ Трнова Ружица
преживљавам клетве,
те магије тихе
људскога бремена,
проналазим кључеве
овога времена..
Од сузе до сузе,
ко’ птица у лету…
од звезде до звезде,
тражим ТАЈНУ СВЕТУ…
И по ватри играм
све до самог пепела…
„Осуђена“ да праштам,
на земљу сам слетела….
(с) Миладиновић Сандра
ВЕШТА КОЦКАРКА Искра се сакрила у мојим недрима, некада облачила, па онда ведрила… Ја сам је штитила обема рукама, и никада врелија ко’ ватра је букнула… Вином сам кришом, ову жеђ гасила, није се смирила, нити се скрасила… Вешта ко’ поплава, млада ко’ магија, самном се коцкала, сада сам схватила! (с) Миладиновић Сандра
ВЕШТА КОЦКАРКА
Искра се сакрила
у мојим недрима,
некада облачила,
па онда ведрила…
Ја сам је штитила
обема рукама,
и никада врелија
ко’ ватра је букнула…
Вином сам кришом,
ову жеђ гасила,
није се смирила,
нити се скрасила…
Вешта ко’ поплава,
млада ко’ магија,
самном се коцкала,
сада сам схватила!
(с) Миладиновић Сандра
Moja je pesma ko suza čista, pisana srcem svakog novog dana, moja je pesma ko devojka čedna, ponekad tužna, nekad razdragana. Moja je pesma izvor bistre vode, što umornom putniku novu snagu daje, moja je pesma ko kapljica s lista, što u more kane i zauvek traje. Moja je pesma blagi povetarac, što … Настави са читањем “MOJA JE PESMA… – Milovan Petrović”
Moja je pesma ko suza čista,
pisana srcem svakog novog dana,
moja je pesma ko devojka čedna,
ponekad tužna, nekad razdragana.
Moja je pesma izvor bistre vode,
što umornom putniku novu snagu daje,
moja je pesma ko kapljica s lista,
što u more kane i zauvek traje.
Moja je pesma blagi povetarac,
što se s gore vine i hladi nam čela,
moja je pesma nekad nevesela,
ponekad je takva a da ne bi htela.
Zato moju pesmu prihvatite svaku,
onu veselicu, čednu, umiljatu,
pa i onu što vam, kad-kad dušu para,
greška je u štampi,… možda do pisara.
Milovan Petrović
–
Crni oblaci prekriše nebo, magle doneše previše sive. jesen ubija pesnika u meni, ni muze više ovde ne žive. Lišće odavno izgubi žutu, tu finu boju jesenje topline, s’ njom se izgubi pesnik u meni, dušu prekriše boje sive. Skupljam ostatke pesničke duše, po sivilu polja još tražim stih, ruka mi drhti, ništa … Настави са читањем “SIVILO – Milovan Petrović”
Crni oblaci prekriše nebo,
magle doneše previše sive.
jesen ubija pesnika u meni,
ni muze više ovde ne žive.
Lišće odavno izgubi žutu,
tu finu boju jesenje topline,
s’ njom se izgubi pesnik u meni,
dušu prekriše boje sive.
Skupljam ostatke pesničke duše,
po sivilu polja još tražim stih,
ruka mi drhti, ništa novo,
da li ću naći neki od njih.
Predamnom papir i dalje prazan,
stihovi vešto u maglu beže,
sivilo, sivilo, svuda u meni,
sivilo zbog tebe, ne zbog jeseni.
Sivilo, sivilo, što dušu steže,
o… zašto i stihovi s tobom beže.
Milovan Petrović
–