NOSTALGIJA – Milovan Petrović

Da sam soko, pa da imam krila, da preletim brda i doline, da pobegnem iz ovog sivila i da vidim lica meni mila. Da sam soko leteo bih jugu, preleteo mora i planine, ostavio sivilo za sobom, da i meni malo sunce sine. Video bi oca staru majku, pozdravio sve svoje drugare, obišao crkvicu u … Настави са читањем “NOSTALGIJA – Milovan Petrović”

Da sam soko, pa da imam krila,
da preletim brda i doline,
da pobegnem iz ovog sivila
i da vidim lica meni mila.

Da sam soko leteo bih jugu,
preleteo mora i planine,
ostavio sivilo za sobom,
da i meni malo sunce sine.

Video bi oca staru majku,
pozdravio sve svoje drugare,
obišao crkvicu u selu,
poljubio prag kuće nam stare.

Da sam soko leteo bih dole,
tek toliko da me želja mine,
dočekao nekolike zore ,
i gledao kada sunce sine.

Zatim bi se sasvim iznenada,
ne znam zašto, nešto dogodilo,
rekao bih zagledan u nebo;
“Ja bih nazad u svoje sivilo”.

Milovan Petrović

–

ZEDJ PUSTINJSKA milka vukic vujnovic

”ljubav za Ljubav” . Oci para nepregledna daljina, Zedj pustinjska danak uzima, Ja ne mogu rodnom domu prici, Iz bunara popiti vodu, k’o nekada… Da li su dani tamo blagosloveni, Plodne li su moje oranice, jadnice… Kopala sam podvinograd, kamenicu, Susila sijena i otave po livadama… Pale li se svece pokojnicima? Cuje li se pjesma … Настави са читањем “ZEDJ PUSTINJSKA milka vukic vujnovic”

”ljubav za Ljubav”

.

Oci para nepregledna daljina,

Zedj pustinjska danak uzima,

Ja ne mogu rodnom domu prici,

Iz bunara popiti vodu, k’o nekada…

Da li su dani tamo blagosloveni,

Plodne li su moje oranice, jadnice…

Kopala sam podvinograd, kamenicu,

Susila sijena i otave po livadama…

Pale li se svece pokojnicima?

Cuje li se pjesma uz obicaje stare?

Da li ikome nedostajem JA?

Razumeju li tamo ljudi traume i prognanicke nostalgije…?!

Sagorjeva me zedj pustinjska,

Niko mi ni rijec nenaisa…

Budite vi, svi moji, zdravi i veseli…

Moja muka ionako pripada samo meni i slicnima.

.

LUTALICA – Milovan Petrović

Lutao sam ulicama grada, zagledao strane prolaznice, nadao se ponovnom susretu i dodiru tvome lažljivice.   Rekla si mi da ćeš brzo doći. Da sam zate jedan i jedini, da sam svetlo što na nebu sija, i razbija snagu pomrčini.   Rekla si mi da moraš da ideš, i da ćeš se uskoro vrartiti, da … Настави са читањем “LUTALICA – Milovan Petrović”

Lutao sam ulicama grada,

zagledao strane prolaznice,

nadao se ponovnom susretu

i dodiru tvome lažljivice.

 

Rekla si mi da ćeš brzo doći.

Da sam zate jedan i jedini,

da sam svetlo što na nebu sija,

i razbija snagu pomrčini.

 

Rekla si mi da moraš da ideš,

i da ćeš se uskoro vrartiti,

da ćeš doći što pre budeš mogla,

pa da ćeš mi dane pozlatiti.

 

Mlad, naivan, verovah ti ludo,

u čekanju moja mladost prođe,

lutao sam ulicama grada,

tražio te al’ ti mi ne dođe.

 

Sad kad mladost iza mene osta,

kad znam da si jedna lažljivica,

ja i dalje tražim te po gradu,

bez tebe sam samo lutalica.

 

Milovan Petrović

–

ШИД-КЊИЖЕВНО-ДУХОВНО ВЕЧЕ ПРОТОЈЕРЕЈА СТАФРОФОРА ХАЏИ ЂОРЂА ВОЛАРЕВИЋА

Синоћ је у Народној библиотеци СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ одржано књижевно – духовно вече, посвећено књижевном стваралаштву протојереја стафрофора хаџи Ђорђа Воларевића. О књижевном опусу хаџи Ђорђа Воларевића говорили су мр Радован Ђурчић, професор Душан Лукић и књижевник Светислав Ненадовић. Стихове Ђорђа Воларевића, који су објављени у бројим књигама и збиркама поезије, казивали су ученици Гимназије „Сава … Настави са читањем “ШИД-КЊИЖЕВНО-ДУХОВНО ВЕЧЕ ПРОТОЈЕРЕЈА СТАФРОФОРА ХАЏИ ЂОРЂА ВОЛАРЕВИЋА”

Синоћ је у Народној библиотеци СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ одржано књижевно – духовно вече, посвећено књижевном стваралаштву протојереја стафрофора хаџи Ђорђа Воларевића. О књижевном опусу хаџи Ђорђа Воларевића говорили су мр Радован Ђурчић, професор Душан Лукић и књижевник Светислав Ненадовић.
Стихове Ђорђа Воларевића, који су објављени у бројим књигама и збиркама поезије, казивали су ученици Гимназије „Сава Шумановић“ и студенти новосадског и београдског универзитета. Организатор ове књижевне вечери било је Удружење СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ШИД.
Протојереј стафрофор хаџи Ђорђе Воларевић је члан УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈАСРБ,к.к.ШИД.

Извор:РАДИОШИДprota

1623702_805604816150845_809412846881335891_n

10376916_805604812817512_2694590394349343135_n

10584076_805604976150829_1146377564626788010_n

10574396_805604972817496_6229757466175444489_n

ШИД-Промоција књига Јосипа Башића и Ђорђа Јањатовића

У школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ. У школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа … Настави са читањем “ШИД-Промоција књига Јосипа Башића и Ђорђа Јањатовића”

10424257_10202525499755170_2779606704480741909_nУ школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ.

У школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ.
,,Ђорђе Јањатовић рођен је 1946. године у Моровићу, где и данас живи. Радове је објављивао у бројним књижевним листовима и часописима. Награђиван је за прозу и поезију. Прву књигу је објавио 1981. године и са правом се може рећи да је Јањатовић у првом реду врсни лиричар.,,
Извор:РАДИОШИД
10614206_802243156487011_5636256622204697378_n

10341737_802243233153670_3778515473928263291_n

10600373_802243273153666_5352892659488788595_n

10616248_802243123153681_7025576986413483634_n
Извор:РАДИОШИД

A NEKAD – Milovan Petrović

Na staroj klupi dvoje se vole, a nekad ti i ja. Dole u luci talasa more, a nekad ti i ja. U našoj sobi svetiljke gore, a nekad ti i ja. Posle noći pevaju zore, a nekad ti i ja. Na licu sad mi staračke bore, a gde smo ti i ja? … a nekad … Настави са читањем “A NEKAD – Milovan Petrović”

Na staroj klupi

dvoje se vole,

a nekad ti i ja.

Dole u luci

talasa more,

a nekad ti i ja.

U našoj sobi

svetiljke gore,

a nekad ti i ja.

Posle noći

pevaju zore,

a nekad ti i ja.

Na licu sad mi

staračke bore,

a gde smo ti i ja?

…

a nekad ti i ja.

…

a nekad ti i ja.

…

a nekad …

 

Milovan Petrović

–

ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА

У време годишњих одмора, неки одлазе на море, неки на село, неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета. Шид је смештен на раскрсници путева Исток – Запад, а познат је још из праисторије, о чему сведочи археолошко налазиште … Настави са читањем “ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА”

У време годишњих одмора, неки одлазе на море, неки на село, неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета.

Шид је смештен на раскрсници путева Исток – Запад, а познат је још из праисторије, о чему сведочи археолошко налазиште Градина, уз реку Босут. Из римског периода сведоче две златне кациге опточене драгим камењем, које се чувају у Музеју Војводине у Новом Саду. Из средњег века познат је Деспотовац, град Ђурађа Бранковића у Беркасову,а из Турског доба Турски шешир, такође у Беркасову, поред Шида.

Из такве средине, на раскршћу светова, потекли су један од највећих српских сликара 20. Века Сава Шумановић и широм света познати наивац Илија башичевић-Босиљ, а обојица имају у Шиду своје галерије слика. У средишту позитивне енергије настала су и многа ликовна дела шидских стваралаца, који су пренели своја осећања и виђење света, кроз ликовне колоније „На путевима Саве Шумановића“, уз многобројне познате уметнике из целе Србије, чији су радови, преко њих 200, власништво КОЦ-а Шид, а смештени су у Галерији савремене уметности, у простору, који је дала Војвођанска банка из Шида.

Манифестација ликовне културе почела је ликовном колонијом „Руски Двор“ од 31.7 – 2.8 2014., где су поред уметника из Сомбора,Руског Крстура,Новог Сада и Бачке Паланке,узели учешћа и шидски сликари Божа Стојковић, Драгољуб Митровић, Радмила Ђорђевић, Анђелка Античевић, Душко Теодоровић, Љиљана Јовановић, Зора Владић, Олгица Пушкаш и Радивој Лазић. Они су оставили око 30 својих радова, који ће красити зидове старо здања „Руски Двор“ из доба Марије Терезије. Радови су рађени разноврсним техникама,што представља богатство ове збирке.

У оквиру шидског културно лета одржана је Општинска смотра ликовног стваралаштва, од 12. – 14.8 2014. год., а учесници су били ликовни ствараоци из шидске општине Душко Теодоровић, Божа Стојковић, Драгољуб Митровић,Радмила Ђорђевић,Сара Башић,Јанко Шустер,Петар Величковић,Јанко Кукучка,Олга Чипкар,Зора Владић, Анђелка Античевић, Петар Миљеновић, Лела Живковић и Небојша Суботић.

За регионалну смотру ликовног стваралаштва у Руми, одабрани су радови Душка Теодоровића, Боже Стојковића, Драгољуба Митровића, Анђелке Античевић и Јанка Шустера. У ликовном стваралаштву из шидске општине највећи успех постигли су Иван Гроздановски и Љиљана Јовановић, учесници многих ликовних колонија и међународних изложби слика.

У време годишњих одмора,неки одлазе на море, неки на село,неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета. Шид је смештен на раскрсници путева Исток - Запад, а познат је још из праисторије,о чему сведочи археолошко налазиште Градина, уз реку Босут. Из римског периода сведоче две златне кациге опточене драгим камењем, које се чувају у Музеју Војводине у Новом Саду. Из средњег века познат је Деспотовац,  град Ђурађа Бранковића у Беркасову,а из Турског доба Турски шешир, такође у Беркасову, поред Шида. Из такве средине, на раскршћу светова, потекли су један од највећих српских сликара 20. Века Сава Шумановић и широм света познати наивац Илија башичевић-Босиљ, а обојица имају у Шиду своје галерије слика. У средишту позитивне енергије настала су и многа ликовна дела шидских стваралаца,који су пренели своја осећања и виђење света,кроз ликовне колоније „На путевима Саве Шумановића“, уз многобројне познате уметнике из целе Србије, чији су радови,преко њх 200,власништво КОЦ-а Шид,а смештени су у Галерији савремене уметности, у простору, који је дала Војвођанска банка из Шида. Манифестација ликовне културе почела је ликовном колонијом „Руски Двор“ од 31.7 - 2.8 2014., где су поред уметника из Сомбора,Руског Крстура,Новог Сада и Бачке Паланке,узели учешћа и шидски сликари Божа Стојковић, Драгољуб Митровић, Радмила Ђорђевић, Анђелка Античевић, Душко Теодоровић, Љиљана Јовановић, Зора Владић, Олгица Пушкаш и Радивој Лазић. Они су оставили око 30 својих радова, који ће красити зидове старо здања „Руски Двор“ из доба Марије Терезије. Радови су рађени разноврсним техникама,што представља богатство ове збирке. У оквиру шидског културно лета одржана је Општинска смотра ликовног стваралаштва, од 12. – 14.8 2014. год., а учесници су били ликовни ствараоци из шидске општине Душко Теодоровић, Божа Стојковић, Драгољуб Митровић,Радмила Ђорђевић,Сара Башић,Јанко Шустер,Петар Величковић,Јанко Кукучка,Олга Чипкар,Зора Владић, Анђелка Античевић, Петар Миљеновић, Лела Живковић и Небојша Суботић. За регионалну смотру ликовног стваралаштва у Руми, одабрани су радови Душка Теодоровића, Боже Стојковића, Драгољуба Митровића, Анђелке Античевић и Јанка Шустера. У ликовном стваралаштву из шидске општине највећи успех постигли су Иван Гроздановски и Љиљана Јовановић, учесници многих ликовних колонија и међународних изложби слика.

Настави са читањем “ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА”

Česma- Radenko Nastić

Žubori pored puta česma stara Kao da želi reći tajnu neku Možda šapuće ime neimara Ili Božansku istinu o čoveku. Možda je neimar u nju utkao svoje srce I ono sada lagano kuca Pa svaka kap kao suza bistra Kazuje tajnu njegova srca. Stranče,zastani,oslušni zvuke Možda ćeš u njima otkriti sebe Možda je u svaki … Настави са читањем “Česma- Radenko Nastić”

Žubori pored puta česma stara
Kao da želi reći tajnu neku
Možda šapuće ime neimara
Ili Božansku istinu o čoveku.

Možda je neimar u nju utkao svoje srce
I ono sada lagano kuca
Pa svaka kap kao suza bistra
Kazuje tajnu njegova srca.

Stranče,zastani,oslušni zvuke
Možda ćeš u njima otkriti sebe
Možda je u svaki kamen ovaj
Neimar utkao i deo tebe.

SANJAO SAM … – Milovan Petrović

Sanjao sam livade i polja, zrela žita iz detinjstva moga. Sanjao sam bagrem procvetali, belu trešnju, a i orah stari. Sanjao sam sve puteve naše, što nam bose noge pretrčaše. Oca, majku, familiju celu, pa i tebe najlepšu u selu. Sanjao sam tvoje pletenice, duge noge i pegavo lice. Sanjao sam da smo deca samo, … Настави са читањем “SANJAO SAM … – Milovan Petrović”

Sanjao sam livade i polja,

zrela žita iz detinjstva moga.

Sanjao sam bagrem procvetali,

belu trešnju, a i orah stari.

Sanjao sam sve puteve naše,

što nam bose noge pretrčaše.

Oca, majku, familiju celu,

pa i tebe najlepšu u selu.

Sanjao sam tvoje pletenice,

duge noge i pegavo lice.

Sanjao sam da smo deca samo,

da smo srećni i da se igramo.

Sanjao sam prelepog leptira,

i čobana kako frulu svira.

Sanjao sam, sad ne sanjam više,

i snovi se moji umoriše.

 

Milovan Petrović

–