Дан: 23. август 2014.

Ljubim te kišom,

što po tebi pada,

dok ti kapi liju,

niz lice i telo,

ljubim te vetrom,

što se telom vije,

što te hladi mladu ,

vrelu i veselu.

Ljubim te zorom,

što te jutrom budi,

što ti snagu daje,

rano u svitanje.

Ljubim te za prošle

za buduće dane,

ljubim te zauvek,

ni više ni manje.

 

Milovan Petrović

–

Da sam soko, pa da imam krila,
da preletim brda i doline,
da pobegnem iz ovog sivila
i da vidim lica meni mila.

Da sam soko leteo bih jugu,
preleteo mora i planine,
ostavio sivilo za sobom,
da i meni malo sunce sine.

Video bi oca staru majku,
pozdravio sve svoje drugare,
obišao crkvicu u selu,
poljubio prag kuće nam stare.

Da sam soko leteo bih dole,
tek toliko da me želja mine,
dočekao nekolike zore ,
i gledao kada sunce sine.

Zatim bi se sasvim iznenada,
ne znam zašto, nešto dogodilo,
rekao bih zagledan u nebo;
“Ja bih nazad u svoje sivilo”.

Milovan Petrović

–