Добродошли!
Sve su laži o prošlosti tvojoj, crna knjiga tvojih iskušenja, pričaš priče, peglaš paučinu, zaboravi to ništa ne menja. Sve je crno, senke i prašina, siva prošlost maglom prekrivena, ne pravdaj se, ne muči se više, zaboravi to ništa ne menja. Ja te volim takvu kakva jesi, i ne slušam šta je prošlost … Настави са читањем “JA TE VOLIM TAKVU KAKVA JESI – Milovan Petrović”
Sve su laži o prošlosti tvojoj,
crna knjiga tvojih iskušenja,
pričaš priče, peglaš paučinu,
zaboravi to ništa ne menja.
Sve je crno, senke i prašina,
siva prošlost maglom prekrivena,
ne pravdaj se, ne muči se više,
zaboravi to ništa ne menja.
Ja te volim takvu kakva jesi,
i ne slušam šta je prošlost tvoja,
izbrisano gumicom zauvek,
sad je važno da si samo moja.
Milovan Petrović
–
НИКОМЕ НИКАДА… Никоме никада не признај да се знамо и да смо једно другом и сабласт и јава, ни да смо се љубави жедни стапали осмесима, пожудно додиривали руке и грлили стопалима… Наше тајне не признај ни у најгорим мукама, жар нека нам у шакама гори, јер док се моја обала са твојим жубором стапала, … Настави са читањем “НИКОМЕ НИКАДА… – Миладиновић Сандра”
НИКОМЕ НИКАДА…
Никоме никада не признај
да се знамо
и да смо једно другом
и сабласт и јава,
ни да смо се љубави жедни
стапали осмесима,
пожудно додиривали руке
и грлили стопалима…
Наше тајне не признај
ни у најгорим мукама,
жар нека нам у шакама гори,
јер док се моја обала
са твојим жубором стапала,
увек смо нежно шапутали
„ Боже, колико те волим!“
Сањај и када си будан,
одлутај и када си присутан,
забранити нам не могу овај дар,
освојићу стазе зведане,
ту на твојим рукама,
„слепило“ нам је исто
и тамно баш као гар….
У џунгли монотоније,
да ли су страхови битни,
звуци пролазности
ил’ других очију пар!?
Никоме признати нећу,
жељу која на уснама почива
трагове што талас спира,
Небо нек за нас зна!
(с) Миладиновић Сандра
НЕПОЗНАТО ЛИЦЕ Лутала сам никада више, а сањала никада мање, куд ме очи преварише, да ни савест не признаје…. Да покупим све кораке, све доказе и неверства, колико сам себи крива, зашто ми је кожа тесна… Ништа не би променило издајника, ни недела, тамо где се горко слило, коса ми је оседела… Тамо где сам … Настави са читањем “НЕПОЗНАТО ЛИЦЕ – Миладиновић Сандра”
НЕПОЗНАТО ЛИЦЕ
Лутала сам никада више,
а сањала никада мање,
куд ме очи преварише,
да ни савест не признаје….
Да покупим све кораке,
све доказе и неверства,
колико сам себи крива,
зашто ми је кожа тесна…
Ништа не би променило
издајника, ни недела,
тамо где се горко слило,
коса ми је оседела…
Тамо где сам јаде крила
листови су сасвим бели,
где сам себе оставила,
вихори су траг замели..
У бунилу слутње када сам
са тамнилом трговала,
сулудо сам крв пролила,
јефтино сам се себе дала…
Тек сада видим једно лице,
непознато, магловито,
не чудим се баш ни мало,
страно ми је као нико…
Тек сада видим ону ружу,
што се спрема да процвета,
често ми је бол задала,
а “сломи” ме овог лета…
(с) Миладиновић Сандра
Na sobi zatvoren prozor, na zidu tvoja slika, mislim da čujem korake tvoje, u masi prolaznika. Otvaram prozor pogledam dole, nigde poznatog lika, samo se čuje odjek koraka, u masi prolaznika. Vraćam se tužan, sedam na krevet, na zidu ista slika, zašto te nema dole da prođeš, u masi prolaznika. Ponovo čujem poznate zvuke, to … Настави са читањем “U MASI PROLAZNIKA – Milovan Petrović”
Na sobi zatvoren prozor,
na zidu tvoja slika,
mislim da čujem korake tvoje,
u masi prolaznika.
Otvaram prozor pogledam dole,
nigde poznatog lika,
samo se čuje odjek koraka,
u masi prolaznika.
Vraćam se tužan,
sedam na krevet,
na zidu ista slika,
zašto te nema dole da prođeš,
u masi prolaznika.
Ponovo čujem poznate zvuke,
to mora da tvoja je štikla,
pogledam dole,
to kesten pada,
u masi prolaznika.
Sad kunem drvo kestena,
zaista ružna slika,
zašto baca plodove svoje,
u masi prolaznika.
Milovan Petrović
–
Listam stranice prošlosti svoje, lagano dan po dan, u njima tražim kose tvoje, zelenih očiju plam. Čežnja me stalno u nazad vuče, još želim dragi mi lik, uzalud, uzalud, stranica prazna, a u njoj tužan stih. I dalje listam, tragam za tobom, ma gde si, kad bih znao, budi se sumnja, grudi se … Настави са читањем “BILA SI SAMO SAN – Milovan Petrović”
Listam stranice prošlosti svoje,
lagano dan po dan,
u njima tražim kose tvoje,
zelenih očiju plam.
Čežnja me stalno u nazad vuče,
još želim dragi mi lik,
uzalud, uzalud, stranica prazna,
a u njoj tužan stih.
I dalje listam, tragam za tobom,
ma gde si, kad bih znao,
budi se sumnja, grudi se stežu,
dal’ sam te i imao.
Dali si bila u mojoj bašti,
ruža il drugi cvet?
ili si samo u bujnoj mašti,
obišla sa mnom svet.
Poslednju stranicu prošlosti vrtim,
nažalost sada znam,
ti si mi bila nada i želja,
bila si samo san.
Milovan Petrović