Добродошли!
ЈА САМ ЛЕПТИР…. Волела сам те, није да нисам, али ти живиш само за трен, за овоземаљако и пролазно, битан ти је казаљки смер, па журиш увек као без главе, на таласима пожуде… А ја сам лептир од звезда саткан, муза љубави даде ми крила, живим за вечност, а летим само дан, никада ти довољно … Настави са читањем “ЈА САМ ЛЕПТИР… – Миладиновић Сандра”
ЈА САМ ЛЕПТИР….
Волела сам те, није да нисам,
али ти живиш само за трен,
за овоземаљако и пролазно,
битан ти је казаљки смер,
па журиш увек као без главе,
на таласима пожуде…
А ја сам лептир од звезда саткан,
муза љубави даде ми крила,
живим за вечност, а летим само дан,
никада ти довољно добра не бих била…
Одлетела сам…..
(с) Миладиновић Сандра
Zvezde su noćas prekrile nebo, nad starim hrastom sad mesec sj’a, sve je ko nekad šumarak spava, zašto smo daleko samo ti i ja. I klupa stara hrasta pita, gde smo, zašto nas više nema, već dugo noću tiho šapuću, možda već znaš, mi smo im tema. Dođi još jednom pod naše zvezde, … Настави са читањем “ZAŠTO? – Milovan Petrović”
Zvezde su noćas prekrile nebo,
nad starim hrastom sad mesec sj’a,
sve je ko nekad šumarak spava,
zašto smo daleko samo ti i ja.
I klupa stara hrasta pita,
gde smo, zašto nas više nema,
već dugo noću tiho šapuću,
možda već znaš, mi smo im tema.
Dođi još jednom pod naše zvezde,
pod žuti mesec i stari hrast,
dođi zbog klupe, dođi zbog noći,
zbog tebe, mene, dođi zbog nas.
Milovan Petrović
–
БИО ЈЕ ТО САН….. Био је то сан, ружан, магловит и досадан… У бесцење сам бацала речи и загрљаје… Кроз маглу сам се кретала као дете што се учи да устаје… У сећању сам закопала очи оне срне, што те је искрено волела, а преко свега газила кроз голо трње…. Био је то сан, и … Настави са читањем “БИО ЈЕ ТО САН….. – Миладиновић Сандра”
БИО ЈЕ ТО САН…..
Био је то сан,
ружан, магловит и досадан…
У бесцење сам бацала речи
и загрљаје…
Кроз маглу сам се кретала
као дете што се учи да устаје…
У сећању сам закопала
очи оне срне,
што те је искрено волела,
а преко свега газила
кроз голо трње….
Био је то сан,
и данас грубо урезан
у дрхтавим длановима
и тужним осмесима,
у замрлој жељи…
у оној белој постељи
где сам кроз подсмех
постала жена…
Грохотан смех и грубост ,
и то све због чедности,
као да је фела,
кич без праве вредности…?!
Уздах искривљене стварности,
која лажи даје предности,
владао је» непознатим» лицем
грамзивом жељом да лута,
као смрт на крају пута…
Да, био је то сан,
о бахатој људској слабости,
неспремној да призна
да јој је дошао задљи час…
који је мени био само почетак…
Тек пупољак узаврелог живота,
тек извор бистре воде,
тек мисли које се роде када упознамо
ону тамну страну животне борбе…
а притом се чврсто држимо за праменове
светлости!
Био је то сан, само сан!
(с) Миладиновић Сандра
ЂАВОЛИЦЕ…..!!! Ђаволице, ко ти је дозволио да волиш и будеш повређена? Ко ти је дозволи да сањаш и будеш омражена? Ко ти је дозволио да летиш и будеш отуђена? Ко ти је дозволио да се надаш и када си подцењена? Ђаволице, ко ти је дозволио да реке навиреш кроз душу, а после њих да преживљаваш … Настави са читањем “ЂАВОЛИЦЕ…..!!! – Миладиновић Сандра”
ЂАВОЛИЦЕ…..!!!
Ђаволице,
ко ти је дозволио да волиш
и будеш повређена?
Ко ти је дозволи да сањаш
и будеш омражена?
Ко ти је дозволио да летиш
и будеш отуђена?
Ко ти је дозволио да се надаш
и када си подцењена?
Ђаволице,
ко ти је дозволио да реке
навиреш кроз душу,
а после њих
да преживљаваш сушу?
Ко ти је дозволио да дишеш
без дозволе….
да као дете хрлиш,
па сама чекаш зоре?
Ко ти је дозволио
да озарена ходаш,
да стрепњом мучиш
и очима одаш?
Да неузвраћено
одболујеш лудо…
Понекада ишчезнеш,
као неким чудом…
и да опроштај после свега тражиш?
Ти жено у мени, зашто ми то радиш?
(с) Миладиновић Сандра
Godine prođoše mnoge, slike izbrisa vreme, senke prekriše prošlost, sećanje na tebe i mene. U magli sećanja mojih, još tražim sliku tvoju, nađoh je staru i bledu, prošlost joj izbrisa boju. Kosu ti još mrsi vetar, sećam se,… hodaš po rosi, cvet ti u njoj ne vidim, vreme te sve dalje nosi. … Настави са читањем “SEĆANJA – Milovan Petrović”
Godine prođoše mnoge,
slike izbrisa vreme,
senke prekriše prošlost,
sećanje na tebe i mene.
U magli sećanja mojih,
još tražim sliku tvoju,
nađoh je staru i bledu,
prošlost joj izbrisa boju.
Kosu ti još mrsi vetar,
sećam se,… hodaš po rosi,
cvet ti u njoj ne vidim,
vreme te sve dalje nosi.
I sad se samo pitam,
dali se nekad setiš,
da jednom davno mi reče,
da sa mnom želiš da letiš.
Milovan Petrović
–
Pustopoljinom . Već na prvi pogled… poželjeh da te imam, da se daljine istope pod mojim krilima, da te pripijem uza se, da ti mladeže prebrojim, i da na svaki spustim usne, da ti govorim lijepe riječi, te slatke laži kojima bih zasjenio sve tvoje bivše ljubavnike! I buduće! . Poželjeh da te ljubim divlje … Настави са читањем “Pustopoljinom – Miro Beribaka”
Ti postajes pesma. Ti postajes ljubav. Ti postajes cutnja. Ja postajem ulica. A posle kise slika bice obrisana; Mrak tera na san ova umorna lica. Ne bezi od mene sad, Jer nikad nije kasno da se Upoznaju dva prolaznika.
Ti postajes pesma.
Ti postajes ljubav.
Ti postajes cutnja.
Ja postajem ulica.
A posle kise slika bice obrisana;
Mrak tera na san ova umorna lica.
Ne bezi od mene sad,
Jer nikad nije kasno da se
Upoznaju dva prolaznika.