Месец: октобар 2013.

ZDRAVICA – Milomir Obradović

ЗДРАВИЦА На здравље нам домаћини, У ваше и у име своје, Да се наши свуд по свету У здрављу ко шљиве броје. Да је свака кућа пуна Девојака и момака, Да се наше име чува И част здравих потомака. Да нам као родне шљиве Мајке наше гране шире, Поља наша да оживе, Да нам село … Настави са читањем “ZDRAVICA – Milomir Obradović”

ЗДРАВИЦА

На здравље нам домаћини,
У ваше и у име своје,
Да се наши свуд по свету
У здрављу ко шљиве броје.

Да је свака кућа пуна
Девојака и момака,
Да се наше име чува
И част здравих потомака.

Да нам као родне шљиве
Мајке наше гране шире,
Поља наша да оживе,
Да нам село не умире.

Свака шљива, свака грана,
Свака чаша пуна здравља…
Испијмо је да нас здравље
У болести не оставља.

Све од давног памтивека,
Па до ове данашњице,
Нема нама бољег лека
Од чашице шљивовице.

Подгорино, дедовино!
Поцерино, очевино!
Рађевино, братовино!
Ој Србијо, отаџбино!

На здравље вам и на славље
Шљивовито Појадарје,
Зрновито Подунавље
И питомо Поморавље!
На здравље вам свака гора
Од Крушевца до Сомбора!

На здравље вам баште плаве,
Домаћинских кућа главе.
И у здрављу скупа с вама
Запевајмо о шљивама.

Запевајмо силовито,
Силовито – шљивовито!
Шљивовица ових дана
Да потече из казана.
Да се има за попити,
Један другом наздравити.

Да се може свадбовати,
Крсна слава славовати,
Јер смо и ми, благо нама,
С плавом крви у венама.

На здравље вам родна њива
И бескрајно поље цветно…
Са баштама пуним шљива
Све вам било берићетно!

Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

SLIKARSKA – Ljubodrag Obradović

СЛИКАРСКА Сачувати заувек пролазности трен, који разум изазовима опија. И сликати док стих неизговорен на платну одговорима засија. Гледање у светлост око замара, а слика само благодет зрачи. На путу до коначног бескраја, прави спокој никад неће наћи. Слутњом се не откривају тајне, нити се немиром свемир буди. Четкицом искри чари бескрајне, ветром у нове … Настави са читањем “SLIKARSKA – Ljubodrag Obradović”

СЛИКАРСКА

Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи.

Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жуди.

Да сложи дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесе.
Светом да лута и да га спасе,
од будућности зле, без адресе.

Не кунe се доносиоц вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ће он опет у сну срести,
иако му снег већ косом веје.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.

Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме,
црна рупа, ко космос упија.

Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Та истина тек ће да се осети,
кад судбина безизлаз исплете.

© Љубодраг Обрадовић

Сликару Живораду Милановићу Макију

ИМЕНА МИ ТВОГА….- Миладиновић Сандра

ИМЕНА МИ ТВОГА…. Обаспи ме нежношћу и бисерима, загрли ме и одведи у звездано коло, на овој пољани тихог бескраја, сваки тренутак мирише вољом…. Твој шапат осећам на својој кожи, а, додир титра ми у грудима, без речи погледом ми реци, да чежњом виориш са ветровима…. У стрепњи шта ли ће небо рећи… док отвара … Настави са читањем “ИМЕНА МИ ТВОГА….- Миладиновић Сандра”

zaboravljena

ИМЕНА МИ ТВОГА….

Обаспи ме нежношћу и бисерима,
загрли ме и одведи у звездано коло,
на овој пољани тихог бескраја,
сваки тренутак мирише вољом….

Твој шапат осећам на својој кожи,
а, додир титра ми у грудима,
без речи погледом ми реци,
да чежњом виориш са ветровима….

У стрепњи шта ли ће небо рећи…
док отвара своја моћна бедра,
остајем будна сву ноћ на коси,
што походе виле када ноћ је ведра…

Као да играмо по жеравици,
румена лица – руке још топлије,
и надамо се оној жар птици
што пева само за ноћобдије….

Капљице зноја на мом су челу,
али, моћне су друге сатенске звезде,
као да гром се међ’ коло сруши….
Именом твојим буде ме брезе…

© Mиладиновић Сандра

MОЛИТВА -Миладиновић Сандра

МОЛИТВА Туговање остављам за сутра, данас срећи отварам меане, севдах мојом душом господари, румен боји небо чим осване…. Моје срце куца као лудо, као клепет птице усред ноћи, сутра ћу се опет ја зарећи, да пољаном ветрови ће проћи… Мирисаће тамјан на узглављу, спокојно ћу отворити очи, од пупољка процветаће ружа… Збогом туго и данас … Настави са читањем “MОЛИТВА -Миладиновић Сандра”

aaaaaa

МОЛИТВА

Туговање остављам за сутра,
данас срећи отварам меане,
севдах мојом душом господари,
румен боји небо чим осване….

Моје срце куца као лудо,
као клепет птице усред ноћи,
сутра ћу се опет ја зарећи,
да пољаном ветрови ће проћи…

Мирисаће тамјан на узглављу,
спокојно ћу отворити очи,
од пупољка процветаће ружа…
Збогом туго и данас ћеш проћи….

Пред починак склопљене су руке,
с’ небом када проговорим тихо,
молитвом ћу отерети сумње….
Збогом туго…. да не чује нико….

© Миладиновић Сандра

*** Radenko Nastić

Tavanica,zidovi,balzam-belina Raspored mladeža na koži neba Celov stakla,peščanik-paučina Samoća,samoća,ogledalo pogreba. Poluistine trajanje,vršak leda U nagosti pozlaćena praznina Potezom pera izbegnuto “da” Udar klatna.Tišina.Tišina.

Tavanica,zidovi,balzam-belina
Raspored mladeža na koži neba
Celov stakla,peščanik-paučina
Samoća,samoća,ogledalo pogreba.

Poluistine trajanje,vršak leda
U nagosti pozlaćena praznina
Potezom pera izbegnuto “da”
Udar klatna.Tišina.Tišina.

РЕЧ ПЕСНИКА – Миладиновић Сандра

РЕЧ ПЕСНИКА Отворим ли прозоре од душе, видеће се колико сам слаба, и река ће суза тад потећи, од свих мука големих и јада…. Отворим ли врата своје душе, полетеће песма као вихор, престићи ће реку набујалу, ко’ сребром да везе Месец питом… И притом док крила лелујају, стакло прсне и кап крви кане, са … Настави са читањем “РЕЧ ПЕСНИКА – Миладиновић Сандра”

aaaaaa

РЕЧ ПЕСНИКА

Отворим ли прозоре од душе,
видеће се колико сам слаба,
и река ће суза тад потећи,
од свих мука големих и јада….

Отворим ли врата своје душе,
полетеће песма као вихор,
престићи ће реку набујалу,
ко’ сребром да везе Месец питом…

И притом док крила лелујају,
стакло прсне и кап крви кане,
са истока ломиће се небо,
таме биће док Сунце не гране….

Пролеће ће увек опијати,
сетне душе мамиће весници,
отопиће највеће глечере,
топле речи – вечити песници…..

(c) Миладиновић Сандра

LIČNOST KOJU ĆETE JEDNOM UPOZNATI — Marina Adamović

“Znate, Vaše pesme su tako dobre da ih ne smem objaviti; niko ih neće čitati” “Oh, iznenadili ste me Kvalitetom kratkih priča, ali ne mogu ih smestiti u prostor namenjen romanima; prošrite strpljenje i jednoga dana, možda, možda…” “Čujte me dobro, radim na širenju ostataka strpljenja, a radujem se što sam ono što baš jesam, … Настави са читањем “LIČNOST KOJU ĆETE JEDNOM UPOZNATI — Marina Adamović”

“Znate, Vaše pesme su tako dobre da ih ne smem objaviti;

niko ih neće čitati”

“Oh, iznenadili ste me Kvalitetom kratkih priča, ali ne mogu ih smestiti u prostor namenjen romanima;

prošrite strpljenje i jednoga dana,

možda, možda…”
“Čujte me dobro, radim na širenju ostataka strpljenja,

a radujem se što sam ono što baš jesam, bez predubeđenja. 
Niko me ne može raniti, ni saseći dlaku pod mišicom.
Ja sam jedinstvena
nigde takve nema
nigde, nigde! 
Ne postojim ni u ličnim sentencama umnoženih snova!
Dokaz – ko to piše Vašim noktima među svojim zubima?
Da… možda…da, da, da

Пеко Лаличић, Мој афоризам

Пеко Лаличић Мој афоризам Кратко смо се радовали светлу на крају тунела. Неко је брзо угасио фењер.

Пеко Лаличић
Мој афоризам

Кратко смо се радовали светлу на крају тунела.
Неко је брзо угасио фењер.

Milić od Mačve, Portret Peka Laličića