Месец: новембар 2013.

***-Radmila Nastić Antanasijević

Poznajem te od nekud… videla sam te u vozu koji je odlazio, i za koji sam imala dve karte kupljene ne znam… odnekud drugde,možda još, poznajem te… ne znam,ne znam!… Možda sam te videla na peronu, na nekoj stanici,u osvit, na molebanju,u podsvesti, na novogodišnjem maskembalu… A možda sam te kupila na rasprodaji, bilo je … Настави са читањем “***-Radmila Nastić Antanasijević”

Poznajem te od nekud…
videla sam te u vozu
koji je odlazio,
i za koji sam imala
dve karte kupljene
ne znam…
odnekud drugde,možda još,
poznajem te…
ne znam,ne znam!…
Možda sam te videla na peronu,
na nekoj stanici,u osvit,
na molebanju,u podsvesti,
na novogodišnjem maskembalu…
A možda sam te kupila na rasprodaji,
bilo je sezonsko sniženje ludačkih košulja?
Hm,ne znam…
Možda sam te
medju procvale maslačke ubrala,
možda sam te
od sna ukrala,ne znam?…
Ne mogu da se setim…

Искушавање времена – Александар Јакшић

Траг у ноћи, изгубљено време у речима, плакање над изборима остављени да ламентирају над мном, чекање да сачекам осећај… као твој поглед осећај да грешим, да нестајем… није лако сада избор да се прихвати савршено дело, начин који ме враћа у живот који желим избор да будем спашен осећај да знам да сам победио без … Настави са читањем “Искушавање времена – Александар Јакшић”

Траг у ноћи,

изгубљено време у речима,

плакање над изборима

остављени да ламентирају над мном,

чекање да сачекам осећај…

као твој поглед

осећај да грешим, да нестајем…

није лако сада

избор да се прихвати савршено дело, начин

који ме враћа у живот који желим

избор да будем спашен

осећај да знам да сам победио

без ниских удараца, имитирања, мимике, лажи…

осећај као сам отисак моје душе,

у годинама које долазе.

 

МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ

МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ Мајко, зашто те чуди, За сузу која ми кану, За живот који ми дану? И млеко за моју рану, Чувах к`о кап на длану. Мене су убили људи! Мајко, зашто те чуди: За ватру у којој изгорих, За време кад се уморих, За уста која затворих, И више ништа не зборих? … Настави са читањем “МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ”

МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ

Мајко, зашто те чуди,
За сузу која ми кану,
За живот који ми дану?
И млеко за моју рану,
Чувах к`о кап на длану.
Мене су убили људи!

Мајко, зашто те чуди:
За ватру у којој изгорих,
За време кад се уморих,
За уста која затворих,
И више ништа не зборих?
Јер су ме убили људи.

Мајко, зашто те чуди;
За снове које сам снио,
За вино које сам пио,
За ноћи када сам бдио,
И с тобом кратко био?
О, мене убише људи!!!

Мајко, зашто те чуди;
За моје предуге путе,
Све моје речи љуте:
Ја једино веровах у Те,
И у усне које ћуте!
Мене су убили људи!!!

И зато нек те не чуди,
Што људе за све кривим,
Зато што више не живим,
Што се ничему не дивим.
У овим облацима сивим.
Јер су ме убили људи!!!

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

*** Radenko Nastić

Voštane figurice u nizu I procesija olovaka. Da li je ponoć prošla? Gle !U vrtu igraju Klorizu. Da li će krilo snežno Dotaći lice meko? Utešiteljka -pesma kad svrati Da li će čekati neko? Kad opiju se igrom sene… Kad padne svila laka… Voštane figurice u nizu I procesija olovaka.

Voštane figurice u nizu
I procesija olovaka.
Da li je ponoć prošla?
Gle !U vrtu igraju Klorizu.

Da li će krilo snežno
Dotaći lice meko?
Utešiteljka -pesma kad svrati
Da li će čekati neko?

Kad opiju se igrom sene…
Kad padne svila laka…
Voštane figurice u nizu
I procesija olovaka.

У ШЉИВИКУ – Миладиновић Сандра

У ШЉИВИКУ Oд пољупца нема ништа слађе, и тог даха што загреје душу, па две тајне када се тихо наћу, и стопе се те прекину сушу! Од пољупца нема ништа лепше, у заборав баца сваку сенку па када се две шаке сплету, прве сласти откривају ветру! У грудима куца ново срце, глечери се топе на … Настави са читањем “У ШЉИВИКУ – Миладиновић Сандра”

bar-obori-pogled-e1365376289364

У ШЉИВИКУ

Oд пољупца нема ништа слађе,
и тог даха што загреје душу,
па две тајне када се тихо наћу,
и стопе се те прекину сушу!

Од пољупца нема ништа лепше,
у заборав баца сваку сенку
па када се две шаке сплету,
прве сласти откривају ветру!

У грудима куца ново срце,
глечери се топе на видику,
хоризонт нам обасјава Сунце,
све мирише на нас у шљивику!

На кори смо урезали срце,
ТИ И ЈА – да не сумња нико,
ОН И ОНА- где год да се нађу,
оживеће нашу тајну тихо!

Јер шта значи живот без љубави,
и без тајни што их звезде знају,
што их дуже кријеш од очију,
вечношћу се пишу и опстају!

© Миладиновић Сандра

НИШТАВИЛО – Миладиновић Сандра

НИШТАВИЛО Срела сам очи без вере, мутне и гладне, жедне, али не воде, и разболеше ме до суза, а, знам да је то грех… Грех што сам показала да сам слаба, што сам клекла пред њима, молила, и издала све свето и “отето” од сржи добороте! А, оне као да су једва чекале, да већ … Настави са читањем “НИШТАВИЛО – Миладиновић Сандра”

bar-obori-pogled-e1365376289364

НИШТАВИЛО

Срела сам очи без вере,
мутне и гладне, жедне, али не воде,
и разболеше ме до суза,
а, знам да је то грех…
Грех што сам показала да сам слаба,
што сам клекла пред њима, молила,
и издала све свето
и “отето” од сржи добороте!
А, оне као да су једва чекале,
да већ несвесно преточе у дело…
То је била њихова тежња и жеља,
моћ таме на пољу безнађа,
што осмехе у трње претвара и рађа
ништавило !!!
Чула сам кораке којих се небо гнуша,
речи пресуде без вере, љубави и знања…
Устала сам и у бунилу сва умрљана
пакленим прахом неистине
наставила да ходам
одједном отрежњена
мирисом тамјана….
Јер, не могу ми забранити
да дишем и певам крај реке,
верујем и волим,
да играм на киши
и мокра до голе коже
заспим на пољу
док слушам откуцаје срца земље
која неће заборавити да постојим!

© Mиладиновић Сандра

СЕОСКА ПЕСМА

Све што ми је драго ставићу под свилу некићену, чисту, по боји ко шљива… Прекрио бих и ту преосталу бригу, јер се златно иње по тој шљиви прелива… Чест гост оваквих кућа је јастук подупрен, пречист. Ту је да уз перје греје… Присанак, без наде, већ постаје снен док доле, под даском, ничу орхидеје… Криво … Настави са читањем “СЕОСКА ПЕСМА”

Све што ми је драго ставићу под свилу
некићену, чисту, по боји ко шљива…
Прекрио бих и ту преосталу бригу,
јер се златно иње по тој шљиви прелива…

Чест гост оваквих кућа је јастук подупрен,
пречист. Ту је да уз перје греје…
Присанак, без наде, већ постаје снен
док доле, под даском, ничу орхидеје…

Криво схватам предакове радње,
јасне за чуднодушне људе…
Ствар је таква, па макар било задње
и нека, после, прегорка ствар буде…

Први пут мати своје младо дала
суседу поштеном, добром и без бриге.
Сваке би се ноћи, сигурно, сну предала
јер је знала да суседа таквог нема нигде…

Показа се младо, баш, као у злату.
Сваки педаљ справи. Да сачува очи…
Узеше га брзо. Таман да у рату
потомство им само, још мало, поскочи…

Спадају ли дела као мале сузе
и потеку стаблом, ветром просушене?
Успеле су бриге до нас да допузе.
Али не и драге ко (тек рођено) штене…

Беше сата кад очи упорне
теглише брдом, да што брже стигну,
јер ни једне друге не беху приорне
да младо (са меког), због нечег, придигну…

У још мерно време, кад посете чини, нама драго и једино место,
и кад сваки треба дуг полет да гизда,
још, у мени, шуште старине где, ни мало често,
здрав јастреб (у свили) искрвављеног изда…

То ме бехар храбри. Улио ми неку веру
да скупина лепог за навек потраје. А снуле
турле-турле приносе ми меру
да ти, за сад, само нешто дошапнем. У сујле…

***Radenko Nastić

Odlazio nepožudan,tek crte za lik Daljinama kraden Drhtajem bitisao I pio gorčinu zbog nesličnosti Sa jednoobrazjem većine. U moru praznoslovlja Tišinom potvrdjen Za tajnoviti smisao sazdan U nepojamnom velik tek Prozirao je i stideo. U nemirenju prisan U odlasku zaštićen Beskrajnost obujmiti je hteo I uvek iznova napuštajući Gubio je i sebe neznanog deo.

TUMARANJE

Odlazio nepožudan,tek crte za lik
Daljinama kraden
Drhtajem bitisao
I pio gorčinu zbog nesličnosti
Sa jednoobrazjem većine.

U moru praznoslovlja
Tišinom potvrdjen
Za tajnoviti smisao sazdan
U nepojamnom velik tek
Prozirao je i stideo.

U nemirenju prisan
U odlasku zaštićen
Beskrajnost obujmiti je hteo
I uvek iznova napuštajući
Gubio je i sebe neznanog deo.

Lažljiva pesma-Radmila Nastić Antanasijević

Čuj,reći ću ti najveću istinu, istinu da je laž najbolja stvar na svetu u šarenom svetu(u kojem je svaka pesma drugačija i u njima laž bezlična, provučena,u istinu utkana. Čuj.reći ću ti najveću pesmu, lažljivu pesmu, kako je pesma najbolja stvar na svetu, u stvarnom svetu(u kome su sve pesme lažljive) istinom o lažljivom svetu … Настави са читањем “Lažljiva pesma-Radmila Nastić Antanasijević”

Čuj,reći ću ti najveću istinu,
istinu da je laž najbolja stvar na svetu
u šarenom svetu(u kojem je svaka
pesma drugačija
i u njima laž bezlična,
provučena,u istinu utkana.

Čuj.reći ću ti najveću pesmu,
lažljivu pesmu,
kako je pesma najbolja stvar na svetu,
u stvarnom svetu(u kome su
sve pesme lažljive)
istinom o lažljivom svetu
i istinskim pesmama prožete.

Čuj ,reći ću ti najveću istinu
o istinskoj ljubavi mojoj
prema lažljivim pesmama stvarnoga sveta,
o šarenoj laži mojoj
o istinskoj pesmi o
ljubavi našoj lažljivoj.