Добродошли!
Како да опишем тишину између буђења светлости која се ломила са сенком таме у недогледу твог погледа… лежао сам непомично испод речи постеља од снова, исткана за ово вече откинуто од великог парчета изгорелих година.
Како да опишем тишину
између буђења светлости
која се ломила са сенком таме
у недогледу твог погледа…
лежао сам непомично испод речи
постеља од снова, исткана за ово вече
откинуто од великог парчета изгорелих година.
ЈЕСЕЊИН Ја сам себи младих дана, Jесењина име дао Као песник с Рјазана, Своју младост опевао. И не с тога што сам био У љубавну пао мору Него зато што сам и ја Себи хтео Исидору. Ал` је моја Исидора Лепа као рујна зора, Бајна као вила горска, Љупка к`о сирена морска. И умало к`о … Настави са читањем “ЈЕСЕЊИН”
ЈЕСЕЊИН
Ја сам себи младих дана,
Jесењина име дао
Као песник с Рјазана,
Своју младост опевао.
И не с тога што сам био
У љубавну пао мору
Него зато што сам и ја
Себи хтео Исидору.
Ал` је моја Исидора
Лепа као рујна зора,
Бајна као вила горска,
Љупка к`о сирена морска.
И умало к`о Јесењин
Не заврших два`ест пете
Када ми је моја мила
Подарила прво дете.
„Богу хвала, Богу хвала“,
Ја се молих од милина,
Сада живим с Исидором
И с два наша мала сина.
А Јесењин нисам више,
Друге бриге наступише,
И уместо мене сада
Исидора песме пише.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74