Дан: 31. октобар 2013.

ТУЖНА ПЕСМА О ШАРОВУ

Синоћ кад сам именом га звао,
Док је болан лежао на трави,
Задњи пут је главу подигао,
Да ме види и да ми се јави.

Ноћ се црна просула над нама,
Па ни звезда ни месеца нема,
У душу ми завукла се тама,
Док га дижем рукама обема.

Мој се Шаров разболео тешко,
Па не може лавеж да изусти,
Видим да ће још у току ноћи,
Своју псећу душу да испусти.

Јутрос рано у свитање прво,
Тек што зора почела да плави,
Мој се Шаров пружио под дрво,
Ја га зовем, он ни да се јави.

Не знам шта се с њиме тако деси,
Све се збило к`о у некој причи.
Добро куче, то је био Леси,
Нико други на њега не личи.

Сада тамо у искрају баште,
Где се њише наша трешња стара,
Свежа хумка подсећа на место,
Где се Леси заувек одмара.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

СРЕТЕЊЕ

Сретење Господње – господњега лета
Деведесет осме.
Сретосмо се опет с новим летом,
Сретосмо се опет с подлим светом,
Голоруки на врхове исуканих бајонета.

На стотину један. Срби дижите се!
Лазар није пао!
Гле, он стоји с ореолом око свете главе.
Са усана крвава му цури пена,
Српска крвца из јуначких тече вена.

И ова је снага нама Богом дана.
Господ види, Господ чује!
Ми стојимо постојано сред Балкана,
Као стене пред налетом зле олује,
У светлости изнад тмине што царује.

Бранковића име ни помена вредно није,
Он долази, али стићи неће!
Иза њега силне јашу харачлије,
Да погазе по пољима нашим цвеће,
Да погасе по црквама нашим свеће.

То оружје на западу што је сков`о,
Што се њиме кити,
Нек не носи на поље Косово,
Јер ми ћемо тамо голоруки бити.
Земљу свету с поганима зло је скрнавити!

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74