Дан: 20. октобар 2013.

VESNI OD DIMITRIJA

ВЕСНИ ОД ДИМИТРИЈА Време које проведосмо скупа, Ево пуних тридесет година, Срце исто као некад лупа, На дар си ми и ћерку и сина, Изродила да се дичим њима, Обоје смо у животу хтели, Да градимо што смо започели, Док су наша деца у љубави, Израстала да се зову људи, Моје срце још више те … Настави са читањем “VESNI OD DIMITRIJA”

ВЕСНИ ОД ДИМИТРИЈА

Време које проведосмо скупа,
Ево пуних тридесет година,
Срце исто као некад лупа,
На дар си ми и ћерку и сина,
Изродила да се дичим њима,

Обоје смо у животу хтели,
Да градимо што смо започели,

Док су наша деца у љубави,
Израстала да се зову људи,
Моје срце још више те љуби,
И са тобом годишњицу слави,
Тридесет је остало за нама,
Радости и среће и весеља,
Испред нас је много лепих жеља,
Једна жеља, да нам дају млади
Ако Бог да, доста унучади!

Аутор Обрадовић Миломир
Деч, Општина Пећинци
Палих бораца 74

Београд, 12.03.2013.

20 KRATKIH POETSKIH PRIČA (JESENJIH) — Marina Adamović

VI “Pustimo je da spava,” mislio je oblak i prekrio mesečinu; Mesec je želeo sve najlepše uspavanoj lepotici. Probio se kroz oblak – uneo je opoj mira i duhovnosti. Šta se desilo onoj koja je zaspala provodeći noć na dugoj, stihomraznoj kiši? Ne znam… zbog nečeg se kajem , ali stvarno ne znam. Gledam u … Настави са читањем “20 KRATKIH POETSKIH PRIČA (JESENJIH) — Marina Adamović”

VI

“Pustimo je da spava,” mislio je oblak i prekrio mesečinu;

Mesec je želeo sve najlepše uspavanoj lepotici. Probio se kroz oblak – uneo je opoj mira i duhovnosti.
Šta se desilo onoj koja je zaspala provodeći noć na dugoj, stihomraznoj kiši?
Ne znam… zbog nečeg se kajem , ali stvarno ne znam.
Gledam u nebo, Mesec i kristale- očekujem da će san o lepoti kraja ličiti na ovu ledonosnu bajku –

 
“Pustite je da spava” nastavlja slani novembarski pljusak preko mog ležaja od olujnog veza.
Ima nade, ima! Sad smo junakinje uspavane bajke i pišemo priče o koprivi u cvatu!
“Pustite je neka spava….”

Puštam nas bez kajanja.

*** Radenko Nastić

Tajno, Cvetaš u svojoj jednostavnosti, Dalje od gordosti oka Zidaš nebosklone, Daleko od oholosti srca Utvrdjuješ obale. Tajno, Zamagljena jasnoćo, U zvezda snu U osmehu trava U nevinosti deteta. Večeri protekle pretvorene u žudnju, Danu ćutnjom slućeni, Kuda srce skriti Tišinom opijeno? Gde ispružiti ruke Prepuštene snu, A da ne čujem šapat, A da ne … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Tajno,
Cvetaš u svojoj jednostavnosti,
Dalje od gordosti oka
Zidaš nebosklone,
Daleko od oholosti srca
Utvrdjuješ obale.
Tajno,
Zamagljena jasnoćo,
U zvezda snu
U osmehu trava
U nevinosti deteta.
Večeri protekle pretvorene u žudnju,
Danu ćutnjom slućeni,
Kuda srce skriti
Tišinom opijeno?
Gde ispružiti ruke
Prepuštene snu,
A da ne čujem šapat,
A da ne bolujem nagost?

Milomir Obradovic-ISUSU HRISTU SINU BOZIJEM I GOSPODU POMOLIM SE JA

ИСУСУ ХРИСТУ СИНУ БОЖИЈЕМ И ГОСПОДУ ПОМОЛИМ СЕ ЈА Испред твојих ногу смерно Стојим. Господе научи ме да се молим. Услиши молитву моју! Научи ме да волим! Снажно верујем у Те неизмерно. Ујутро с именом твојим да се будим, Хвала ти Господе што постојим. Радујем се и ради своје деце да се трудим, Иза твога … Настави са читањем “Milomir Obradovic-ISUSU HRISTU SINU BOZIJEM I GOSPODU POMOLIM SE JA”

ИСУСУ ХРИСТУ СИНУ БОЖИЈЕМ И ГОСПОДУ ПОМОЛИМ СЕ ЈА
Испред твојих ногу смерно
Стојим. Господе научи ме да се молим.
Услиши молитву моју! Научи ме да волим!
Снажно верујем у Те неизмерно.
Ујутро с именом твојим да се будим,
Хвала ти Господе што постојим.
Радујем се и ради своје деце да се трудим,
Иза твога имена да живим и да стојим.
Светлости мога дома и мога пута,
Тама је с тобом светлост никад неугаснута.
У твоме имену радост је и снага бића мога,
С тобом се лакше крочи и лакше живи.
Испред тебе су моје очи и срце пуно Бога
На дар ти поклањам себе с вером
У боље сутра. И свет око себе овај сиви,
Боже помилуј по милости својој,
Оснажи и учврсти! Сакупи стадо око себе,
Живети је лакше с вером у тебе.
Јер ти си извор живота и господар душе,
Ево нас па нас покити, избавитељу света.
Ми се окупљамо око твојих ногу,
И молимо ти се нашем Господу Богу.
Господе говорим о теби и јутром и увече.
Опрости ми ако је некад било прече,
Све оно што је много мање важно,
Помози да ти се молим врло снажно,
Од сада па до краја живота овога,
Донеси ми здравље, радост и срећу.
У кући мојој да влада љубав и слога.
Помози Господе и научи ме да праштам,
Опростити је лако, ако се искрено моли,
Молитва моја, то је као башта,
Од које се храни и живи и воли.
Лепота баште није сва у цвећу,
Има ту нешто што је много јаче,
Молитве моје за њу више значе.
Слава теби Господе наш, слава ти!
Ево молим ти се надо наша, услиши и помилуј.
Ја се уздам у твоју помоћ и спасење,
А у здравље теби на вечно поклоњење.
Аутор: Миломир Обрадовић, Деч

ZDRAVICA – Milomir Obradović

ЗДРАВИЦА На здравље нам домаћини, У ваше и у име своје, Да се наши свуд по свету У здрављу ко шљиве броје. Да је свака кућа пуна Девојака и момака, Да се наше име чува И част здравих потомака. Да нам као родне шљиве Мајке наше гране шире, Поља наша да оживе, Да нам село … Настави са читањем “ZDRAVICA – Milomir Obradović”

ЗДРАВИЦА

На здравље нам домаћини,
У ваше и у име своје,
Да се наши свуд по свету
У здрављу ко шљиве броје.

Да је свака кућа пуна
Девојака и момака,
Да се наше име чува
И част здравих потомака.

Да нам као родне шљиве
Мајке наше гране шире,
Поља наша да оживе,
Да нам село не умире.

Свака шљива, свака грана,
Свака чаша пуна здравља…
Испијмо је да нас здравље
У болести не оставља.

Све од давног памтивека,
Па до ове данашњице,
Нема нама бољег лека
Од чашице шљивовице.

Подгорино, дедовино!
Поцерино, очевино!
Рађевино, братовино!
Ој Србијо, отаџбино!

На здравље вам и на славље
Шљивовито Појадарје,
Зрновито Подунавље
И питомо Поморавље!
На здравље вам свака гора
Од Крушевца до Сомбора!

На здравље вам баште плаве,
Домаћинских кућа главе.
И у здрављу скупа с вама
Запевајмо о шљивама.

Запевајмо силовито,
Силовито – шљивовито!
Шљивовица ових дана
Да потече из казана.
Да се има за попити,
Један другом наздравити.

Да се може свадбовати,
Крсна слава славовати,
Јер смо и ми, благо нама,
С плавом крви у венама.

На здравље вам родна њива
И бескрајно поље цветно…
Са баштама пуним шљива
Све вам било берићетно!

Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74