Дан: 18. октобар 2013.

MОЛИТВА -Миладиновић Сандра

МОЛИТВА Туговање остављам за сутра, данас срећи отварам меане, севдах мојом душом господари, румен боји небо чим осване…. Моје срце куца као лудо, као клепет птице усред ноћи, сутра ћу се опет ја зарећи, да пољаном ветрови ће проћи… Мирисаће тамјан на узглављу, спокојно ћу отворити очи, од пупољка процветаће ружа… Збогом туго и данас … Настави са читањем “MОЛИТВА -Миладиновић Сандра”

aaaaaa

МОЛИТВА

Туговање остављам за сутра,
данас срећи отварам меане,
севдах мојом душом господари,
румен боји небо чим осване….

Моје срце куца као лудо,
као клепет птице усред ноћи,
сутра ћу се опет ја зарећи,
да пољаном ветрови ће проћи…

Мирисаће тамјан на узглављу,
спокојно ћу отворити очи,
од пупољка процветаће ружа…
Збогом туго и данас ћеш проћи….

Пред починак склопљене су руке,
с’ небом када проговорим тихо,
молитвом ћу отерети сумње….
Збогом туго…. да не чује нико….

© Миладиновић Сандра

*** Radenko Nastić

Tavanica,zidovi,balzam-belina Raspored mladeža na koži neba Celov stakla,peščanik-paučina Samoća,samoća,ogledalo pogreba. Poluistine trajanje,vršak leda U nagosti pozlaćena praznina Potezom pera izbegnuto “da” Udar klatna.Tišina.Tišina.

Tavanica,zidovi,balzam-belina
Raspored mladeža na koži neba
Celov stakla,peščanik-paučina
Samoća,samoća,ogledalo pogreba.

Poluistine trajanje,vršak leda
U nagosti pozlaćena praznina
Potezom pera izbegnuto “da”
Udar klatna.Tišina.Tišina.

РЕЧ ПЕСНИКА – Миладиновић Сандра

РЕЧ ПЕСНИКА Отворим ли прозоре од душе, видеће се колико сам слаба, и река ће суза тад потећи, од свих мука големих и јада…. Отворим ли врата своје душе, полетеће песма као вихор, престићи ће реку набујалу, ко’ сребром да везе Месец питом… И притом док крила лелујају, стакло прсне и кап крви кане, са … Настави са читањем “РЕЧ ПЕСНИКА – Миладиновић Сандра”

aaaaaa

РЕЧ ПЕСНИКА

Отворим ли прозоре од душе,
видеће се колико сам слаба,
и река ће суза тад потећи,
од свих мука големих и јада….

Отворим ли врата своје душе,
полетеће песма као вихор,
престићи ће реку набујалу,
ко’ сребром да везе Месец питом…

И притом док крила лелујају,
стакло прсне и кап крви кане,
са истока ломиће се небо,
таме биће док Сунце не гране….

Пролеће ће увек опијати,
сетне душе мамиће весници,
отопиће највеће глечере,
топле речи – вечити песници…..

(c) Миладиновић Сандра