Месец: август 2013.

 

Ledeno čelo je ukazivalo na nešto

izuzetno čudno.

Svakog je dana pisala neprestano

(to je pisac o kome je već objavljen roman;

onaj pre ovog).

Zbog tog neizmenjenog položaja tela,

cirkulacija joj se spustila pod zemlju.

Svi koji su pročitali bilo šta iz oblasti speleologije,

mogu zaključiti da joj je um bio u najhladnijoj pećini.

Zašto?

Svakako, on je lizao vlastitu krv

koja je pisala, i pisala, i pisala.

I eto, nije je ispuštao iz vida.

Izdavač danima pokušava da stupi u kontakt

bilo s kojim delom njene opservacije.

Međutim,

i štamparija je sve otkazala zbog neobičnog događaja

Izdavač je došao do male, tamne rupe

na mišu pored tastature,

pogledao, susreo se s njom,

zainteresovao za ljupku, lednu

temu i

skočio u grob.

Novinska vest

“Čuveno delo čuvene pesnikinje

u izdanju najčuvenije izdavačke kuće…

kasni zbog smrti Optimizma

Futurizma”

 

kamin(n)gs

To je bilo doba

kada pisma više nisu postojala,

osim u muzejima i

porodičnim albumima.

Takođe,

bilo je to doba kada su se ljudi hranili vazduhom,

opijali kišom,

odlazili na posao u uniformi ptica selica.

Možda se neko , još uvek, seća tih godina

kada je svet bio deo univerzuma.

J0utros sam čula mahanje krilaima pred očima,

otvorila ih i ugledala –

pismo!

“Misli” su mi na dalekom putu;

jesam znatiželjna (slučajno se setih tog izraza)

ali, otvoriću ga kadaa mi se one (ko??)

budu vratile.

Neverovatno,

ali na pameti mi je (“pamet”… to je..”to?”) i

rečenica (?) 

“ovo je pismo o nagradi za životno delo pesnika”

P.(e)S.(nik?)

Pismo je bilo krilato, pa sletelo u bezdan

(a gde bi drugde kad ga vakuum ne privlači?)

i niko ga, nikada nije više video,

osim moje pete dimenzije – dimenzije Brotigana,

sećate se? Ričarda?

Da… e, toga se i ja sećam …

“SEĆANJA”???

 

kamin(n)gs