Дан: 2. август 2013.

ВИШЕ ОД ТОГА – Миладиновић Сандра

ВИШЕ ОД ТОГА ЗОВУ МЕ ТОПЛЕ КИШНЕ КАПИ, МАМИ МЕ НЕБО КАО НЕЖНА РУКА, ОЧАЈ МЕ БУДИ ОД ПУСТЕ ЧЕЖЊЕ, МИРИС ТАЛАСА И ТАЈНА ЛУКА… ОКУС ВИНА СЕ СЛИВА НИЗ ГРЛО, ОПРОШТАЈ НУДИ БЕСКРАЈ СВАНУЋА, САЊАЛИЦУ ШТО ЛОМИ ПРСТЕ, ОПИЈА ЈОШ ЈЕДНА ВЕСЕЛА ДУГА!!! ТУМАРАМ МИСЛИМА НЕСВЕСНА ДАХА, МИРИШЕ ВАЗДУХ НА ЦВЕТНА ПОЉА, РЕЧ ШТО … Настави са читањем “ВИШЕ ОД ТОГА – Миладиновић Сандра”

bar obori pogled

ВИШЕ ОД ТОГА

ЗОВУ МЕ ТОПЛЕ КИШНЕ КАПИ,
МАМИ МЕ НЕБО КАО НЕЖНА РУКА,
ОЧАЈ МЕ БУДИ ОД ПУСТЕ ЧЕЖЊЕ,
МИРИС ТАЛАСА И ТАЈНА ЛУКА…

ОКУС ВИНА СЕ СЛИВА НИЗ ГРЛО,
ОПРОШТАЈ НУДИ БЕСКРАЈ СВАНУЋА,
САЊАЛИЦУ ШТО ЛОМИ ПРСТЕ,
ОПИЈА ЈОШ ЈЕДНА ВЕСЕЛА ДУГА!!!

ТУМАРАМ МИСЛИМА НЕСВЕСНА ДАХА,
МИРИШЕ ВАЗДУХ НА ЦВЕТНА ПОЉА,
РЕЧ ШТО СЕ РАЗЛЕЖЕ КАО ВАПАЈ,
ОТКРИ МИ ТРЗАЈ ДА САМ ЈОШ СВОЈА!

НЕМА ОД ЈУТРОС ПОСМАТРАМ СНЕНО…
САН ШТО СЕ РАЗЛЕЖЕ КУД ПОГЛЕД ДОПРЕ,
НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА СИ ТИ ЖЕЉО,
СУНЦЕ ШТО ХАРА МОЈИМ ЖИВОТОМ!?

ЗОВУ МЕ ТОПЛЕ КИШНЕ КАПИ,
МАМИ МЕ НЕБО КАО НЕЖНА РУКА,
ДО БЕЛЕ ПУТИ ОСЕЋАМ ВЛАГУ,
ОВАЈ ТРЕН СРЕЋЕ ЈЕ ВИШЕ ОД ТОГА!

© Миладиновић Сандра

Прашина ноћи – Александар Јакшић

Ноћи будне моја једина стража окретао сам стране света око пробуђеног ега негде ми је надање заспало позвао сам се на реч! Једино што знам је слог који у души спава, срећа је слобода за све који умом царују човек на месечини рецитује Јесењина усред раскршћа времена он је усамљен свим сјајем око себе он … Настави са читањем “Прашина ноћи – Александар Јакшић”

Ноћи будне моја једина стража

окретао сам стране света око пробуђеног ега

негде ми је надање заспало

позвао сам се на реч!

Једино што знам је слог који у души спава,

срећа је слобода за све који умом царују

човек на месечини рецитује Јесењина

усред раскршћа времена

он је усамљен свим сјајем око себе

он је већи од свих таштих похвала

опори венци срдачности које људске руке плету

не могу да замене душу која сања,

чежњу која бдије уместо сна,

док звездана прашина се уврће у облике

оцртава слово испред сопствене пуноће битисања

поглед допире до ивице сећања

док разуме се бори са простором око себе

живот се наставља потајно изнова,

у невиности нота.

 

 

Ruke gorde ,ruke slabe-Radenko nastić

Ruke gorde ,ruke slabe I šibane, i izdane Zarivene u mrak mesa Ruke krotke,ruke besa Ispružene u daljinu Ruke svetle,ruke ginu Da se samo jednom vinu Da polete Izvan stvari,izvan reči Ruke taje da smo nagi I u ploti zarobljeni Ruke mole,ruke vole Zagledane u bezdane

Ruke gorde ,ruke slabe
I šibane, i izdane
Zarivene u mrak mesa
Ruke krotke,ruke besa
Ispružene u daljinu
Ruke svetle,ruke ginu
Da se samo jednom vinu
Da polete Izvan stvari,izvan reči
Ruke taje da smo nagi
I u ploti zarobljeni
Ruke mole,ruke vole
Zagledane u bezdane