Peko Laličić
MOJ AFORIZAM
NAŠE GLADNE JE LAKO PREPOZNATI.
VEĆINA SU.
Peko Laličić, MOJ AFORIZAM
Peko Laličić MOJ AFORIZAM NAŠE GLADNE JE LAKO PREPOZNATI. VEĆINA SU.
Дан: 3. август 2013.
Борислава Дворанац, ПУСТИЊА
Борислава Дворанац П У С Т И Њ А Пустињо не грејеш не хладиш додирни јад не ћути не лажи сваки покрет оставља траг у оази неба олују скриваш пустиња си ти пустињо и не можеш друго бити ___________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
П У С Т И Њ А
Пустињо
не грејеш
не хладиш
додирни јад
не ћути
не лажи
сваки покрет
оставља траг
у оази неба
олују скриваш
пустиња си ти
пустињо
и не можеш
друго бити
___________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Snežana Davidović, * * *
Snežana Davidović * * * Noć inspiracija ili mučitelj misli neprestano naviru teške kao da nisu moje da li sam jača ako ih odbacim ili zadržim
Snežana Davidović
* * *
Noć
inspiracija
ili mučitelj
misli
neprestano
naviru
teške
kao da nisu moje
da li sam jača
ako ih odbacim
ili zadržim
Snežana Davidović, * * *
Snežana DAVIDOVIĆ * * * Pozdravljam dan. Ćutke mu pružam molitvu da razdani u meni ono što sam.
Snežana DAVIDOVIĆ
* * *
Pozdravljam dan.
Ćutke mu pružam molitvu
da razdani u meni ono što sam.
POETSKA KRATKA PRIČA / ROMAN — Marina Adamović
Osetila je jezu i napravila čaj. To je bio tek početak radnje u radnjama. Osetila je, ne pravu jezu, već krivudavo drhtanje. Dalje, nije napravila čaj. Čaj je napravljen bio u vrećicama. Sipala je vodu u prvu posudu koju je videla. Zapravo, i vid joj je bio pogoršan – posudu nije videla, napipala je nešto … Настави са читањем “POETSKA KRATKA PRIČA / ROMAN — Marina Adamović”
Osetila je jezu i napravila čaj.
To je bio tek početak radnje u radnjama.
Osetila je,
ne pravu jezu, već
krivudavo drhtanje. Dalje,
nije napravila čaj. Čaj je napravljen bio
u vrećicama. Sipala je vodu u prvu posudu koju je
videla. Zapravo, i vid joj je bio pogoršan –
posudu nije videla, napipala je nešto nalik na
posudu i usudila se da u to sipa vodu.
Ne onu iz česme!
Ne
… zamišlhjenu;
ta voda iz česme nije bila pitka, niti llekovita.
Ova druga nije potekla. A odakle bi potekla
kad joj ni misli nisu tekle iz centra razuma.
Koji zaplet!
Uključila je šporet…
Neverovatno!
Šporet je stalno uključen!
Samo je palcem i kažiprstom dotakla okruglu oznaku na njemu za …
valjda, ringlu… setila se-
rerna joj ne treba, a i pokvarena je odavno.
Groznica je prevršila svaku meru.
Ruka se tresla i oborila posudu.
Kada je palo “to” nalik na posudu,
pala je i ona.
Gotova drama.
Zašto je pala?
Zašto je zamišljala , a nije stvarno kuvala,
čaj?
Zašto se tresla?
Istražni sud je krenuo obrnutim redom:
Zašto se tresla ruka na ringli uključenog šporeta?
Zaključak je jasan: ona nije luda, pisac nije blesav,
dakle, šta je sa čitaocem?
To niko živ ne zna, osim današnjeg dana –
živahnog i svojeglavog
(mada dan nema glavu lično…
skinuo je piščevu!
Da!
Drama je prerasla u komediju!
I ne recite samo da je kratka priča mnogo jednostavnija od romana!
Ludaci!)
kamin(n)gs
ŠETNJA
Zima depresivna , sneg napolju veje, ali mene sunce prošlog leta greje, kad je Violeta , lepa poput cveta odlučila samnom malo da prošeta. Šetasmo se eto skoro celo leto , dobro , ne baš celo, skoro pola leta, a onda odjednom moja Violeta ostavi me ode sa drugim da šeta. U duši je nemir … Настави са читањем “ŠETNJA”
Zima depresivna , sneg napolju veje,
ali mene sunce prošlog leta greje,
kad je Violeta , lepa poput cveta
odlučila samnom malo da prošeta.
Šetasmo se eto skoro celo leto ,
dobro , ne baš celo, skoro pola leta,
a onda odjednom moja Violeta
ostavi me ode sa drugim da šeta.
U duši je nemir a u oku seta,
dok napoju vetar krovove rešeta
al’ misao jedna tu setu ometa.
Ako je sa drugim sretna Violeta
zašto li po mojim snovima se šeta?