Добродошли!
Snežana Davidović (Donji Milanovac – Beograd) * * * Ako se desi da prepoznam svoje oči na nečijem nebu znaću da je taj neko moja ikona kojoj jedino smem da verujem.
Snežana Davidović
(Donji Milanovac – Beograd)
* * *
Ako se desi
da prepoznam svoje oči
na nečijem nebu
znaću
da je taj neko
moja ikona
kojoj
jedino smem
da verujem.
Tačno u 5 sati, tek je svanulo, on je otkucao poruku i mobilnim je poslao. Vratio se krevetu, legao obučen (kao i nekoliko sati ranije), ali nije zaspao. Senke na zidu postajale su sasvim jasne slike praznine njegovog života. Svetlost, koja je ulazila kroz zatvoren prozor, pokazivala je da se nema šta izdvojiti iz ponoćne … Настави са читањем “(POETSKA KRATKA PRIČA) ADRESA — Marina Adamović”
Tačno u 5 sati, tek je svanulo, on je otkucao poruku i mobilnim je poslao.
Vratio se krevetu, legao obučen (kao i nekoliko sati ranije),
ali nije zaspao.
Senke na zidu postajale su sasvim jasne slike praznine njegovog života.
Svetlost, koja je ulazila kroz zatvoren prozor,
pokazivala je da se nema šta izdvojiti iz ponoćne pomračine.
Okrenuo se na drugu stranu.
U sebi je odbrojavao sekunde, minute, sat, dva…
čudna tišina je letela od poda do plafona
i vraćala se prekrivši ga kao pokojnika.
Telefon mu je ispao iz ruke.
On je pao s kreveta.
Tačno u 9 sati, vrisnuo je.
P.S. Vrisnuo je jer se uplašio tihog zvuka mobilnog pod jastukom.
I prazne senke su pale od straha, i Sunčevi zraci su se podvukli pod krevet. Pod drhti od straha – ali zemljotres je bio na onoj drugoj hemisferi kojoj je poslao SMS.
Sve je počelo davne hiljadu devetsto šezdeset devete ili dve hiljade prve, druge, pete… Nije važno; počelo je. Ljudi su se okupili, slušali, gledali, još puno toga preduzimali za vreme trajanja toga. Takav se događaj beleži kao vrlo bitan. Ubeležiću. Hoću. Zapisala sam kada je počelo sve (sa puno upitnika i trotačkica), na kakav je … Настави са читањем “KRATKA POETSKA PRIČA — VERBUM SCRIPTUM”
Sve je počelo davne
hiljadu devetsto šezdeset devete ili
dve hiljade prve, druge, pete…
Nije važno; počelo je.
Ljudi su se okupili, slušali, gledali, još puno toga preduzimali
za vreme trajanja toga. Takav se događaj beleži kao vrlo bitan.
Ubeležiću. Hoću.
Zapisala sam kada je počelo sve (sa puno upitnika i trotačkica),
na kakav je prijem naišlo dešavanje (ljudi, pogledi, osluškivanja);
posebno je bitna tanka crvena pruga preko oblaka koja je dala znak
“jesen je na pomolu”.
Mogu zaključiti sledeće:
ja sam pesnik, nisam prozaisa, ali
obožavam mešavinu lirsko-epskog akvarela
i njime podvlačim ovaj bitan datum.
Multos verbum liberat metu…
Me quoque…
Me
