Добродошли!
Prvo što je izgovorila bilo je “Otac mi je na samrti” Zatim je odahnula bilo joj je lakše podelila je sa mnom ono što nikome nije smela priznati Sada hoda stazom gleda u ljude gleda u život Da uskoro će biti na samrti ona
Prvo što je izgovorila bilo je “Otac mi je na samrti”
Zatim je odahnula
bilo joj je lakše
podelila je sa mnom ono što nikome nije smela priznati
Sada hoda stazom
gleda u ljude
gleda u život
Da
uskoro će biti na samrti
ona
Prvo što je izgovorila, bilo je “Otac joj je na samrti” Zatim je odahnula bilo joj je lakše podelila je sa mnom ono što nikome nije smela priznati Sada hoda stazom gleda u ljude gleda u život Da uskoro će biti na samrti ona
Prvo što je izgovorila, bilo je
“Otac joj je na samrti”
Zatim je odahnula
bilo joj je lakše
podelila je sa mnom ono što nikome nije smela
priznati
Sada hoda stazom
gleda u ljude
gleda u život
Da
uskoro će biti na samrti
ona
Negdje, iza mračnih visina Prigušena bjelina mračnih visina sudjena je svima, čemu onda strah, odletjeće duše povr’ dalekih planina, a od naših tijela, ostat sitan prah! Da se za njih ne zna, uz boli i jauke, odbaciće duše premorena tijela, kô što ljudi bacaju habana odijela, a nejasan Neznan, kô majčine ruke prigrliće … Настави са читањем “Negdje, iza mračnih visina – Miro Beribaka”
Negdje, iza mračnih visina
Prigušena bjelina mračnih visina
sudjena je svima, čemu onda strah,
odletjeće duše povr’ dalekih planina,
a od naših tijela, ostat sitan prah!
Da se za njih ne zna, uz boli i jauke,
odbaciće duše premorena tijela,
kô što ljudi bacaju habana odijela,
a nejasan Neznan, kô majčine ruke
prigrliće nježno svakoga od nas,
da nam spere boli i daruje spas!
A naše će duše, pred Svjetlošću pasti,
moliti za oprost, prvi put iskreno,
ogoljene do stida i bez zrna oholosti,
do poslednje suze kajati se bolno!
Miro Beribaka