POETSKA KRATKA PRIČA / EP O MOZGU — Marina Adamović

Sve čega se sećala  bilo je da se nečega  mora setiti. Prolazili su dani – to je uobičajeno u svakoj priči – meseci godine vekovi Vekovi? Sve čega se sećala u večnosti je pamćenja roni leti hoda samo što se ja  ne mogui setiti zašto sam napisala roman o  sećanju nečijeg zaborava (potpisuje se – … Настави са читањем “POETSKA KRATKA PRIČA / EP O MOZGU — Marina Adamović”

Sve čega se sećala 
bilo je da se nečega 
mora
setiti.
Prolazili su dani
– to je uobičajeno u svakoj priči –
meseci
godine
vekovi
Vekovi?
Sve čega se sećala
u večnosti je pamćenja
roni
leti
hoda
samo što se ja 
ne mogui setiti
zašto sam napisala roman o 
sećanju
nečijeg zaborava

(potpisuje se – ko?)

kamin(n)gs

h2

РАСТАНАК…УЗ КАФУ….- Миладиновић Сандра

РАСТАНАК…УЗ КАФУ…. Врело је и не иде уз топлу кафу, а пила ми се, застала у грлу као камен, неда да дишем, не смем да те погледам, а видим само твоју силуету, лек за све су моје сузе, али за инат неће да потеку…. Гушим се, осећам да ни теби није лако, ни гутљај ниси … Настави са читањем “РАСТАНАК…УЗ КАФУ….- Миладиновић Сандра”

kafa

РАСТАНАК…УЗ КАФУ….

Врело је и не иде уз топлу кафу, а пила ми се,
застала у грлу као камен, неда да дишем,
не смем да те погледам, а видим само твоју силуету,
лек за све су моје сузе, али за инат неће да потеку….

Гушим се, осећам да ни теби није лако,
ни гутљај ниси попио и ћутиш, па се на силу смејеш тек онако,
збијаш шалу на рачун наш, а знам да глумиш…
Гледам у сто, као пчела ти ћеш да одзујиш….

Одлазиш и шоља остаје на столу пуна…
Одлазиш, а као да те вуку назад невидљиве нити!
Загрлила бих те најјаче, али не смем због бола!
Излетеће као јецај и најјача стрела, зато стрепим!
Пући ће срце на два дела….

Одлазиш, остаје шоља кафе и твој мирис,
деца смо, осећам још увек као некада,
ти си витез, а ја принцеза из шљивака…
Одлазиш, али доћи ћеш…..
Знам судбина је таква…..

Таква је кафа на брзака, увек опече….

© Миладиновић Сандра