POETSKA KRATKA PRIČA – TRN …. Marina Adamović

  Dala je pomoć za mladića obolelog od leukemije. Krenula napred, zastala, vratila se, zagrlila dete koje je hodalo sa njom. Pogledala još jednom sliku borca za život i jedva čujno dodala Naš šestogodišnji rođak on on isto ali nema  nade nema Puno sreće želim Vašem … Obe smo proklele nešto ćutke i osmehnule se … Настави са читањем “POETSKA KRATKA PRIČA – TRN …. Marina Adamović”

 

Dala je pomoć za mladića obolelog od leukemije.
Krenula napred, zastala, vratila se, zagrlila dete koje je hodalo sa njom. Pogledala još jednom sliku borca za život i jedva čujno dodala
Naš šestogodišnji rođak
on
on
isto
ali
nema 
nade
nema
Puno sreće želim Vašem …
Obe smo proklele nešto ćutke i osmehnule se devojčici 
u
divnoj
ružičastoj
suknjici od mašte

ТРЕНУТНО…. – Миладиновић Сандра

ТРЕНУТНО…. Испод ових трепавица крију се ластавице веселе немирне птице селице, свакога јутра се вину до свода, као до најближег, рођеног рода! А, црне купине их чекају на повратак, њихов маестрални валовити долазак…. Тамо на дну очне дупље где се скупљају меморисане слике као струне ћуте…. Не чују се….чекају минуте што слуте!!!!! Дланови мојих руку … Настави са читањем “ТРЕНУТНО…. – Миладиновић Сандра”

bar obori pogled

ТРЕНУТНО….

Испод ових трепавица крију се ластавице
веселе немирне птице селице,
свакога јутра се вину до свода,
као до најближег, рођеног рода!
А, црне купине их чекају на повратак,
њихов маестрални валовити долазак….
Тамо на дну очне дупље где се скупљају
меморисане слике као струне ћуте….
Не чују се….чекају минуте што слуте!!!!!

Дланови мојих руку мекани и влажни,
док расипају капи по лицу варалици,
жељни су нежности до изнемоглости,
као крила да осете струјање ваздуха,
јер живот нису сенке или лажне куле,
ни карневали препуни маски…
Оне невидљиве, али дуге струне,
опроштај нуде болу да заспи….
А, река емоција линијом живота,
са судбином се враголасто шали,
од палца до малића крију се кораци,
поскок и окрет што душу мами!!!!

Мостови ми требају и озарена лица,
пријатељ што већи да победимо непремостиво,
јер ови дланови и ластавица
дар су вечности, а моји тренутно!

© Миладиновић Сандра