Добродошли!
Snežana DAVIDOVIĆ (Donji Milanovac – Beograd) * * * Sunce je počelo da se krije od nas, cvrčci nas još greju svojom pesmom, a večeri gube neke drage mirise i zamenjuju ih nekim novim, na koje tek treba da se naviknemo.
Snežana DAVIDOVIĆ
(Donji Milanovac – Beograd)
* * *
Sunce je počelo da se krije od nas,
cvrčci nas još greju svojom pesmom,
a večeri gube neke drage mirise
i zamenjuju ih nekim novim,
na koje tek treba da se naviknemo.
Ćutiš.Osmeh kazuješ Porcelanski dečače A bilo je:čekaj me U snu najtužnije se plače. Stid te veće da pozlatiš Na maskembalu ptica Ćutiš,a sve ide I dan,i noć,i prašina sa lica. Čekaš da vrata se zatvore Porcelanski dečače U hodnicima najlepše se sanja I vetar plače,uvek plače.
Ćutiš.Osmeh kazuješ
Porcelanski dečače
A bilo je:čekaj me
U snu najtužnije se plače.
Stid te veće da pozlatiš
Na maskembalu ptica
Ćutiš,a sve ide
I dan,i noć,i prašina sa lica.
Čekaš da vrata se zatvore
Porcelanski dečače
U hodnicima najlepše se sanja
I vetar plače,uvek plače.
ТРЕН СА ТОБОМ … Можда те некад поново сретнем на раскршћу неком нових живота препознаћу те тада драгу и сетну по сећању давном времена прошлих и можда тај трен сусрета новог замени вечност без тебе дату јер није бескрај и време вечно то што тражим и због чега дишем мени само трен тебе треба одсјај … Настави са читањем “ТРЕН СА ТОБОМ …”
ТРЕН СА ТОБОМ …
Можда те некад
поново сретнем
на раскршћу неком
нових живота
препознаћу те тада
драгу и сетну
по сећању давном
времена прошлих
и можда тај трен
сусрета новог
замени вечност
без тебе дату
јер није бескрај
и време вечно
то што тражим
и због чега дишем
мени само
трен тебе треба
одсјај тог ока
плаветног неба
па нек будем онда
мртав и бео
јер за трен с тобом
ја дајем свој живот цео…
