МЕЛОДИЈА – Миладиновић Сандра

МЕЛОДИЈА

Tамо на брегу усковитлане боре лета
као крдо дивљих коња у галопу,
под налетом топлог ветра,
умивају сетно лице у анђеоски осмех!
Сунце плови као магија плаветнила,
и лагано одлази на починак….
Црни витез са сребрном куглом
спушта тихо руке на тло….
Чаробно!!!!
Мирише на лето, а и зрикавци смело
везу уз мирис поља, дивље нане,
и мајчине душице….
Нестају све стеге и душа трепери
као лист младике…
Вољени се стапају у загрљаје,
чује се ритмично дисање,
као мелодија што скрива уздахе….

© Миладиновић Сандра