Добродошли!
Blagi povetarac uz moj dah putuje mirna sam ali nosim tvoje tragove ne osećam samoću ni neki težak bol Ušla sam u vatru svesna svega pečem se na vrelom ražnju a nedopečena
Blagi povetarac
uz moj dah putuje
mirna sam
ali nosim tvoje tragove
ne osećam samoću
ni neki težak bol
Ušla sam u vatru
svesna svega
pečem se na vrelom ražnju
a nedopečena
naterati sećanje da svene isto je kao zabraniti psu da te pamti analogija antipoda
naterati sećanje
da svene
isto je kao
zabraniti psu
da te pamti
analogija antipoda
u septembru Sunce pada s jabukama njih vam poklanjam a Sunce ću presaditi neću zaspati dok ne izraste novo
u septembru
Sunce pada s jabukama
njih vam poklanjam
a Sunce ću presaditi
neću zaspati
dok ne izraste novo
je li to suza što se rađa u mom grlu ili je nova reč koja će opravdati svet i vreme je li to kamen prošlosti što mi kida utrobu ili samo teška slutnja nekog novog dana je li to uteha ili kazna
je li to suza što se rađa u mom grlu
ili je nova reč koja će opravdati svet
i vreme
je li to kamen prošlosti što mi kida utrobu
ili samo teška slutnja nekog novog dana
je li to uteha
ili kazna
san u obliku srca nasmeja se javi koja ga je menjala za mrak . biti jak znači biti san i kada se stvarnost proglasi za boga
san u obliku srca
nasmeja se javi
koja ga je menjala za mrak
.
biti jak
znači
biti
san
i
kada se
stvarnost
proglasi
za
boga
Peko LALIČIĆ SLAMKA SMO SLUĐENA To smo što smo kamen kost i voda a slamka smo varnica sluđena suncem da bude kost budućeg praska seme zagledano u vodu kružnog toka budući sjaj belutka
Peko LALIČIĆ
SLAMKA SMO SLUĐENA
To smo što smo
kamen
kost
i voda
a slamka smo
varnica sluđena suncem
da bude kost
budućeg praska
seme zagledano u vodu
kružnog toka
budući sjaj belutka
Agoniji, pakosna zivota, Ponos, probleme ne resava, Podivljano more obale pomera Planina dise kao da je nema. Snazni vetrovi hridi lome Muke njihove ‘njenima ‘ su znane, Oni to gledaju bojama naocala Penusave valove fotografije vole. Robuju podvlacecim potezima vremena ko im peva taj trofej dobiva, Galebovi krila seku na stenama, Krik im se … Настави са читањем “ZRNO PAZNJE ~ milka vukic vujnovic”
Agoniji, pakosna zivota,
Ponos, probleme ne resava,
Podivljano more obale pomera
Planina dise kao da je nema.
Snazni vetrovi hridi lome
Muke njihove ‘njenima ‘ su znane,
Oni to gledaju bojama naocala
Penusave valove fotografije vole.
Robuju podvlacecim potezima vremena
ko im peva taj trofej dobiva,
Galebovi krila seku na stenama,
Krik im se vapaj gubi, nestaje u jekama.
Uvale ‘tudje’ stene rane vidavaju,
‘pozdravom’ kraste krvave ne kidaju.
Svako pero galeba zastiti treba,
Ova obala nije prcija tudja.
Trpljenjem svoj zivot zive,
Zrno paznje nije oplodjeno,
Zgusnuti vazduh vetar zadrzava
Nebo zapada dan produzava….
lepota je čarobna kad nestaje . onda miševi kolo vode i nose ogledalo s njenim likom . gledajući je tako sa strane oči nam pucaju od čulnog pejzaža . lepota je beli kamen o koji smo se stalno spoticali a nismo znali da ga treba proglasiti dragim i prilaziti mu s krajnjim poštovanjem
lepota je
čarobna
kad nestaje
.
onda
miševi kolo vode
i nose ogledalo
s njenim
likom
.
gledajući je tako
sa strane
oči nam pucaju
od čulnog pejzaža
.
lepota je
beli
kamen
o
koji
smo se
stalno spoticali
a
nismo znali
da ga
treba
proglasiti
dragim
i
prilaziti
mu
s
krajnjim
poštovanjem
padala sam sve niže i niže dok podignute obrve ne smestiše moj rascep u velike zagrade . sada pišem post skriptume po citatu krpeljā iz mozga
padala sam
sve niže
i
niže
dok
podignute obrve
ne smestiše
moj rascep
u velike zagrade
.
sada pišem
post
skriptume
po citatu
krpeljā
iz mozga
ribe su letele kroz oblake slikajući galebova krila ne čudite se jer je Eho boginja njihovih stihova
ribe su letele kroz oblake
slikajući
galebova krila
ne čudite se
jer je Eho
boginja
njihovih stihova