Дан: 26. септембар 2010.

Rade Jolić Aforizmi 3

1.  Đavo nikad ne laže. Kad kaže da će doći, on je već stigao.   2. Čak su i majmuni počeli da se bune zbog hipoteze da su ljudi nastali od njih.   3.Zaljubljen čovjek je mađioničar.   4.Najviše me ubija činjenica što ni od smrti ne očekujem ništa novo.   5.Nije trik preći bos … Настави са читањем “Rade Jolić Aforizmi 3”

1.  Đavo nikad ne laže.

Kad kaže da će doći, on je već stigao.

 

2. Čak su i majmuni počeli da se bune zbog hipoteze da su ljudi nastali od njih.

 

3.Zaljubljen čovjek je mađioničar.

 

4.Najviše me ubija činjenica što ni od smrti ne očekujem ništa novo.

 

5.Nije trik preći bos preko žara.

Trik je preći žar a ne oprljati noge.

 

6.Ovo su goveđe godine!

Najbolje raste i uspijeva trava i korov za stoku.

 

7. Od posljednjeg građanskog rata

po našim u gradovima ne možemo više prepoznati lokalne lude.

 

8.Samari ostaju, a samo se konji smjenjuju

Mašta — Marina Adamović

Li Tai Po je sedeo na travi uspavao me je nežnm tonom svoje pesme rekao je “A…” kad sam se probudila nastavio “…Koliko traje miris mandarine kod zene što ga pod pazuhom nosi?” neću sići s njegovog bambusa moja je zemlja zmija otrovnica čičkove ću presaditi pod kapke i ako zaplačem vrisak će mi reći … Настави са читањем “Mašta — Marina Adamović”

Li Tai Po je sedeo na travi

uspavao me je

nežnm tonom svoje pesme

rekao je

“A…”

kad sam se probudila

nastavio

“…Koliko traje miris mandarine

kod zene što ga pod pazuhom nosi?”

neću sići s njegovog

bambusa

moja je zemlja

zmija otrovnica

čičkove ću presaditi pod kapke

i ako zaplačem

vrisak će mi reći

“dosta!!!!

težak je to put…

slikaj slova…

samoća je bašta bisera…

sama si to htela

A…”

Karajon i Tai Po

biser

biser

biser

a…….

68 – Dejan Perić

usnama kao dalekim svetlima otvaraš put prošlim stvarima u svet bez kajanja jer je sve pogrešno razgovaraš sa biljkama za tebe nisu neme poklanjaš im slobodu na papiru svoju besmrtnost u suzi kao u zemlji vidiš isto jer isto i jesu voda i zemlja čovek i biljka iz tebe rastu nevoljnim pokretima tuzi daju putanju

usnama kao dalekim svetlima
otvaraš put prošlim stvarima
u svet bez kajanja
jer je sve pogrešno

razgovaraš sa biljkama
za tebe nisu neme
poklanjaš im slobodu na papiru
svoju besmrtnost
u suzi kao u zemlji
vidiš isto
jer isto i jesu
voda i zemlja
čovek i biljka
iz tebe rastu
nevoljnim pokretima
tuzi daju putanju