Дан: 7. септембар 2010.

Вулко ШЋЕКИЋ

СВЕТА МЕТА

Христе Боже, један вапај
Прах мој Теби упућује,
Због вере нам Православне,
Народ нам се истребљује.

Ти нас учи да кошуљу,
Ко ти тражи, дај и јакну,
Они чине све што могу,
Из Србије да нас макну.

Они траже мало земље,
Ми дајемо много више,
Рачунајућ’ да тај поклон
Код тебе се добро пише.

Они удри један шамар,
Ми окрени образ други,
А они тад’ из потаје,
Нож зарише у нас дуги.

Не умемо злобни бити,
Гене такве ми имамо,
И спремни смо да злочине
Забораву све предамо.

Oни завет неписани,
Међу собом строго воде,
Да што једном они купе,
У туђина да не оде

За нас ништа свето није,
Ни Косово ни Србија,
Због кесице сребрењака,
Јуда нам је фамилија.

Послаше нам разне секте,
Многе друге поклисаре,
Да тумаче Свето Писмо
И библијске књиге старе.

Па нам јасно указују
Да је наша права вера,
Да је наше царство горе,
Да идемо пут тог смера.

Царство Неба ком’ стремимо
Увек нам је била мета,
Туђин душу нашу хоће,
Јер жив Србин њему смета.

Сви нас у то убеђују,
Белосветска нова влада,
Да светије није ништа,
Но за Христа да се страда.

Они веру упражњују,
Да што више блага створе,
Не марећи то што многе,
Народе ће да поморе.

Мајданпек,
лета Господњег 2004.