Добродошли!
Po bastama i putevima, po klupama, Skolskim ucionicama Secanja spavaju. Dok ptice pevaju Bliskosti- razvijenosti, Tada- sada ne moze nestati… Tragovi proslosti Samo naizgled umiru U izgubljenoj sadasnjosti…
Po bastama i putevima,
po klupama,
Skolskim ucionicama
Secanja spavaju.
Dok ptice pevaju
Bliskosti- razvijenosti,
Tada- sada ne moze nestati…
Tragovi proslosti
Samo naizgled umiru
U izgubljenoj sadasnjosti…
mogu napisati – vatra ali ti nećeš osetiti njenu toplotu mogu napisati – volim te ali ti to nećeš osetiti
mogu napisati – vatra
ali ti nećeš osetiti njenu toplotu
mogu napisati – volim te
ali ti to nećeš osetiti
želim u ovom trenutku samo jednu reč
želim
u ovom trenutku
samo jednu
reč
orkestar vrabaca pod palicom mačjeg repa razigrava pustoš zore . punim džepove muzikom i gađam svoje urlike iz tame . pojeli ih štakori i vuci !!!
orkestar vrabaca
pod palicom mačjeg repa
razigrava pustoš zore
.
punim
džepove
muzikom
i
gađam
svoje
urlike iz tame
.
pojeli ih štakori
i vuci
!!!
СМЕЈ СЕ Смеј се, док стојим у тишини без дна, а река односи ваздух мисли у космос? Смеј се. Желим твој смех, ко земља сунце. Смеј се. Волим твој глас, поругу из језика, мача без сјаја. Смеј се. Убиј ме. Хоћу ту смрт, ко огањ суво дрво. Смеј се. Ко вода ватру, угаси ми пепео … Настави са читањем “SMEJ SE – Ljubodrag Obradović”
СМЕЈ СЕ
Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?
Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.
Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.
Смеј се.
Убиј ме.
Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.
Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.
Празнина…
Куд ћу сад очајна ?
У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мраку сузу из ока.
Не… Хоћу тишину.
Можда нисам друг.
Вулкану стишај се,
не троши узалуд лаву.
Смеј се…
Помози да победим
силу страсти,
кад име ти пали крв,
ствара сламу у мозгу.
Смрт – то је живот за тебе,
дај главу у старост.
То је казна ..
Казна ..
Нема је за тебе.
Смеј се.
Хоћу твој смех,
додир, миловање,
руке, лице, усне,
вечност за час,
само још једном
Вени…
Вени…
Бежите људи.
Оставите га да сам остари.
Кад нећеш мени,
седа косо,
да сузе бар квасе
постоље животном олтару.
Смеј се.
Што да се не смејеш?
Ја ћу да урлам.
Да смрт оде из мозга.
Из игре звезда
вук да роди нову зору.
Убираш што посејеш,
па смеј се.
Смеј се,
тело без меса,
костуру, смрти.
Угаси врелину суза,
отвори ми очи
и иди у пропаст.
Љубавнице и пена,
ломљење без пупољака,
стаза песка
у пустињи без циља,
то је твој пут.
Иди.
Не знаш куд?
Човек си.
Да их ломиш,
док зубе не поломиш!
Да сејеш!
Ништа неће нићи.
Не може!
Чиста је, без дима,
моја… моја…
Блиста без магле,
моја… моја…
Само моја љубав!
Па смеј се
и убиј ме!!!
Смеј се…
Љубодраг Обрадовић
Варијанта у казивању
лепшег пола
Feniks je obukao mantil, seo pored mene i otvorio ampulu sa suzama. “Bolje mi je” rekoh, on se nasmeja i pretvori u pepeo. Čekaću novi krug za ovu ranu pod kosom.
Feniks je
obukao
mantil,
seo
pored mene
i
otvorio
ampulu
sa
suzama.
“Bolje mi je”
rekoh,
on se nasmeja
i pretvori
u pepeo.
Čekaću
novi krug
za
ovu ranu
pod kosom.
brdo je guralo maglu magla je sela na reku potopila sve što je na njoj bilo . te noći aveti sam bacila u ponor i zaplovila rekom obasjanom providnim talasima najzad mir najzad spokoj tišina blješti na lađi dužoj od mog vida pssssssssssssssssssssssssst
brdo je guralo maglu
magla je sela na reku
potopila sve
što je na njoj bilo
.
te noći
aveti sam bacila u ponor
i zaplovila
rekom
obasjanom
providnim
talasima
najzad mir
najzad spokoj
tišina blješti
na lađi dužoj od mog vida
pssssssssssssssssssssssssst
Ko si ti? Sto stois u mom ogledalu? Slobodno izadji, sedi. Imas i krevet da se odmoris. Cini mi se da si bolesna, preumorna, uplasena, zabrinuta, mozda i povredjena… Ne shvatam te. Otvaras usta, glas ne ispustas. Cudno me gledas. Rugas li mi se? Ne znam sto da ti kazem. Da li nesto trebas? Pomoci … Настави са читањем “MASKA ~ milka vukic vujnovic”
Ko si ti? Sto stois u mom ogledalu? Slobodno izadji, sedi. Imas i krevet da se odmoris. Cini mi se da si bolesna, preumorna, uplasena, zabrinuta, mozda i povredjena…
Ne shvatam te. Otvaras usta, glas ne ispustas. Cudno me gledas. Rugas li mi se?
Ne znam sto da ti kazem. Da li nesto trebas? Pomoci cu ti ako mogu.
Ako zelis drustvo, plasim se da bih te razocarala…
Mozda zelis prijatelja? Kazi, kazi slobodno. Znam ja kako je tesko pronaci pravog prijatelja. Ponekad pomislim i da sam ga dobila. Cim pruzim ruku prema njemu on nestane.
Verovatno je neki problem u meni. Mozda su kratko cekali, ili se previse brzo uverili da su naisli na pogresnu osobu. Da, da imam ja prijatelje. Imam ih….
Svi su o onom kompjuteru. Ponekad se plasim da im ne dosadi sedeti u toj elektronskoj memoriji. Moze i viris da mi ih odnese.
Danas se lako prijatelji izgube.
Ako si neprijatelj i to je u redu. Mislim da ih nemam. Ne znam da ih zaradim. Pokazi mi put do tog polazista. Bolje je i njih imati nego biti sam.
Ako naucim mrzeti, mozda ce me mrznja spasiti…. Ah, da, nemam ni koga voleti….
Hej, stvarno, verovatno ti ne razumes moj jezik. Ja se bas raspricala…
Pokusaj koju rec na nemackom, engleskom ili spanskom. Mozda uspemo da se razumemo.
Pokusaj molim te kineski, svedski ili vanzemaljski… mozes i svoj jezik. Daj progovori bilo koim jezikom samo da ti cujem glas. Moze i mimika.
Plasis me! Makni se iz mog ogledala. Uradi to sto hoces. Pokazi mi zasto si tu.
Zelis li me muciti, tu sam. Spremno cekam, necu se ni beraniti. To sam davno naucila, ne trebas mi objasnjavati pravila.
Ako si prijateljski usla da li si sigurna da nisi pogresila adresu… mozda samo sobu?
Molim te, izjasni se, uradi sto zelis. Tvoja nema prisutnost bas me uznemirava, sad i plasi.
Nemoj me samo u snu dirati. Necu znati da li sam slobodna, mogla bih jos pomisliti da sam ziva.
Masko iz ogledala, smiluj mi se!? Pomeri se…
MUZIKALNOST I KADA SAM TE VARAO I DOK SAM TE OSTAVLJAO I DOK SI PLAKALA I JECALA I DOK SI ME LELEKALA I DOK SAM TI BRKOVIMA I BRADOM SVUDA PO TIJELU TRAŽIO ŽAR MJESTA I DOK SI BILA NA MENI I ISPOD MENE I DOK SI RAĐALA I KAD SI ODLUČILA DA … Настави са читањем “Rade JOLIĆ MUZIKALNOST”
MUZIKALNOST
I KADA SAM TE VARAO
I DOK SAM TE OSTAVLJAO
I DOK SI PLAKALA
I JECALA
I DOK SI ME LELEKALA
I DOK SAM TI BRKOVIMA I BRADOM
SVUDA PO TIJELU TRAŽIO ŽAR MJESTA
I DOK SI BILA NA MENI
I ISPOD MENE
I DOK SI RAĐALA
I KAD SI ODLUČILA DA ME OSTAVIŠ
MENE DAVNO OSTAVLJENOG
DIVIO SAM SE TVOJOJ
MUZIKALNOSTI
TI SI SA SVOJIM ALTOM
MOGLA KUĆU DA SAGRADIŠ
PA ZAPALIŠ
PA OŽIVIŠ
TI SI MOGLA ČUDO
A JA
JA
SAM ODUVIJEK ŽELIO I MAŠTAO
DA SVIRAM TRUBU
TO JE MAJSTORSTVO
NEMA VARANJA
TEK KADA SE ONAJ POSLEDNJI DAH
ZABIJE U PISAK
STVARA ZVUK
ŽIVOT
A
KADA BIH ZNAO DA SVIRAM
NIKADA NE BIH PRESTAJAO
A
KADA BIH ZNAO DA VOLIM
SA TOBOM BIH SVAKO JUTRO DORUČKOVAO
ne znam koliko je godina imao dan kada sam rođena ne znam koliko je bila tamna noć kada sam umrla ali znam da sam mlađa i svetlija od sebe van ovog sveta
ne znam
koliko je godina
imao dan
kada sam rođena
ne znam
koliko je bila
tamna noć
kada sam umrla
ali znam
da sam mlađa i svetlija
od
sebe
van ovog sveta