Дан: 23. септембар 2010.

Očigledno — Marina Adamović

raščupana i modrih podočnjaka neka žena je sela kraj mene prvo me je nemo pogledala klimnula glavom i približila se sve to bih i nekako podnela da nije započela priču mojim mislima o mraku i blatu onda mi je raskopčala telo i uzgred dodala e tu mi je mesto ostani ako nemaš gde imala sam … Настави са читањем “Očigledno — Marina Adamović”

raščupana

i

modrih podočnjaka

neka žena je sela

kraj mene

prvo me je nemo pogledala

klimnula glavom

i približila se

sve to bih i nekako podnela

da nije započela priču

mojim mislima

o mraku i blatu

onda mi je raskopčala telo

i uzgred dodala

e

tu mi je mesto

ostani ako nemaš gde

imala sam

ali

nisam htela

HRID I VALOVI ~ milka vukic v.

Složno talasaju naši valovi Svetskim vodama Hrid iz njihova kraja Priziva ih, Dočekuje raširenih ruku. Žure, iskreno je ljube, raduju se Prijateljski bi da nazdravljaju. Mračnom dušom hrid ih prima Lomi, seče, razbija, Bezdušno ih ostavlja. Krvare, boluju, izdani i prodani kao nikada pre Od svoje hridi, poznanice. Nekad nije takova bila. Da li ju … Настави са читањем “HRID I VALOVI ~ milka vukic v.”

Složno talasaju naši valovi
Svetskim vodama
Hrid iz njihova kraja
Priziva ih,
Dočekuje raširenih ruku.
Žure, iskreno je ljube, raduju se
Prijateljski bi da nazdravljaju.
Mračnom dušom hrid ih prima
Lomi, seče, razbija,
Bezdušno ih ostavlja.
Krvare, boluju, izdani i prodani
kao nikada pre
Od svoje hridi, poznanice.

Nekad nije takova bila.
Da li ju promeni sredina
Ili ova nova klima.

Hridi naša, rode nas
Svoje lažeš i lomiš
Moćnom se predstavljaš;
Njih ljubiš, pomažeš
Čuvaš, hvališ, kupuješ.
Jad će i na tvoja vrata stići
Hoće li ti oni doći i pomoći.

Valovi plutaju, rane zaceluju,
Vetar ih gura, svesni su toga.
Hridi iz našeg kraja
Da li si sada ponosna sa sobom.