Дан: 21. септембар 2010.

Bezglavo jutro — Marina Adamović

orkestar vrabaca pod palicom mačjeg repa razigrava pustoš zore . punim džepove muzikom i gađam svoje urlike iz tame . pojeli ih štakori i vuci !!!

orkestar vrabaca

pod palicom mačjeg repa

razigrava pustoš zore

.

punim

džepove

muzikom

i

gađam

svoje

urlike iz tame

.

pojeli ih štakori

i vuci

!!!

SMEJ SE – Ljubodrag Obradović

СМЕЈ СЕ Смеј се, док стојим у тишини без дна, а река односи ваздух мисли у космос? Смеј се. Желим твој смех, ко земља сунце. Смеј се. Волим твој глас, поругу из језика, мача без сјаја. Смеј се. Убиј ме. Хоћу ту смрт, ко огањ суво дрво. Смеј се. Ко вода ватру, угаси ми пепео … Настави са читањем “SMEJ SE – Ljubodrag Obradović”

СМЕЈ СЕ

Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?

Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.

Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.

Смеј се.
Убиј ме.

Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.

Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.

Празнина…
Куд ћу сад очајна ?

У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мраку сузу из ока.

Не…  Хоћу тишину.
Можда нисам друг.

Вулкану стишај се,
не троши узалуд лаву.

Смеј се…
Помози да победим
силу страсти,
кад име ти пали крв,
ствара сламу у мозгу.

Смрт – то је живот за тебе,
дај главу у старост.
То је казна ..
Казна ..
Нема је за тебе.

Смеј се.
Хоћу твој смех,
додир, миловање,
руке, лице, усне,
вечност за час,
само још једном

Вени…
Вени…
Бежите људи.
Оставите га да сам остари.
Кад нећеш мени,
седа косо,
да сузе бар квасе
постоље животном олтару.

Смеј се.
Што да се не смејеш?
Ја ћу да урлам.
Да смрт оде из мозга.
Из игре звезда
вук да роди нову зору.

Убираш што посејеш,
па смеј се.

Смеј се,
тело без меса,
костуру, смрти.
Угаси врелину суза,
отвори ми очи
и иди у пропаст.

Љубавнице и пена,
ломљење без пупољака,
стаза песка
у пустињи без циља,
то је твој пут.

Иди.
Не знаш куд?

Човек си.
Да их ломиш,
док зубе не поломиш!
Да сејеш!

Ништа неће нићи.
Не може!

Чиста је, без дима,
моја… моја…
Блиста без магле,
моја… моја…
Само моја љубав!

Па смеј се
и убиј ме!!!
Смеј се…

Љубодраг Обрадовић

Варијанта у казивању
лепшег пола

Vidar — Marina Adamović

Feniks je obukao mantil, seo pored mene i otvorio ampulu sa suzama. “Bolje mi je” rekoh, on se nasmeja i pretvori u pepeo. Čekaću novi krug za ovu ranu pod kosom.

Feniks je

obukao

mantil,

seo

pored mene

i

otvorio

ampulu

sa

suzama.

“Bolje mi je”

rekoh,

on se nasmeja

i pretvori

u pepeo.

Čekaću

novi krug

za

ovu ranu

pod kosom.

Mir — Marina Adamović

brdo je guralo maglu magla je sela na reku potopila sve što je na njoj bilo . te noći aveti sam bacila u ponor i zaplovila rekom obasjanom providnim talasima najzad mir najzad spokoj tišina blješti na lađi dužoj od mog vida pssssssssssssssssssssssssst

brdo je guralo maglu

magla je sela na reku

potopila sve

što je na njoj bilo

.

te noći

aveti sam bacila u ponor

i zaplovila

rekom

obasjanom

providnim

talasima

najzad mir

najzad spokoj

tišina blješti

na lađi dužoj od mog vida

pssssssssssssssssssssssssst

MASKA ~ milka vukic vujnovic

Ko si ti? Sto stois u mom ogledalu? Slobodno izadji, sedi. Imas i krevet da se odmoris. Cini mi se da si bolesna, preumorna, uplasena, zabrinuta, mozda i povredjena… Ne shvatam te. Otvaras usta, glas ne ispustas. Cudno me gledas. Rugas li mi se? Ne znam sto da ti kazem. Da li nesto trebas? Pomoci … Настави са читањем “MASKA ~ milka vukic vujnovic”

Ko si ti? Sto stois u mom ogledalu? Slobodno izadji, sedi. Imas i krevet da se odmoris. Cini mi se da si bolesna, preumorna, uplasena, zabrinuta, mozda i povredjena…
Ne shvatam te. Otvaras usta, glas ne ispustas. Cudno me gledas. Rugas li mi se?
Ne znam sto da ti kazem. Da li nesto trebas? Pomoci cu ti ako mogu.
Ako zelis drustvo, plasim se da bih te razocarala…
Mozda zelis prijatelja? Kazi, kazi slobodno. Znam ja kako je tesko pronaci pravog prijatelja. Ponekad pomislim i da sam ga dobila. Cim pruzim ruku prema njemu on nestane.
Verovatno je neki problem u meni. Mozda su kratko cekali, ili se previse brzo uverili da su naisli na pogresnu osobu. Da, da imam ja prijatelje. Imam ih….
Svi su o onom kompjuteru. Ponekad se plasim da im ne dosadi sedeti u toj elektronskoj memoriji. Moze i viris da mi ih odnese.
Danas se lako prijatelji izgube.
Ako si neprijatelj i to je u redu. Mislim da ih nemam. Ne znam da ih zaradim. Pokazi mi put do tog polazista. Bolje je i njih imati nego biti sam.
Ako naucim mrzeti, mozda ce me mrznja spasiti…. Ah, da, nemam ni koga voleti….

Hej, stvarno, verovatno ti ne razumes moj jezik. Ja se bas raspricala…
Pokusaj koju rec na nemackom, engleskom ili spanskom. Mozda uspemo da se razumemo.
Pokusaj molim te kineski, svedski ili vanzemaljski… mozes i svoj jezik. Daj progovori bilo koim jezikom samo da ti cujem glas. Moze i mimika.

Plasis me! Makni se iz mog ogledala. Uradi to sto hoces. Pokazi mi zasto si tu.
Zelis li me muciti, tu sam. Spremno cekam, necu se ni beraniti. To sam davno naucila, ne trebas mi objasnjavati pravila.
Ako si prijateljski usla da li si sigurna da nisi pogresila adresu… mozda samo sobu?
Molim te, izjasni se, uradi sto zelis. Tvoja nema prisutnost bas me uznemirava, sad i plasi.

Nemoj me samo u snu dirati. Necu znati da li sam slobodna, mogla bih jos pomisliti da sam ziva.
Masko iz ogledala, smiluj mi se!? Pomeri se…