Месец: септембар 2010.

**************— Marina Adamović

radije pričaš o mamutima i davnašnjim carevima nego o onome što ti visi  o irisu ja razgovaram sa danom i onim što mi je pod nogama sve to mi je ispunilo očni kanal neka teče zaplovaću grozničavom rekom pesme u grudima

radije pričaš

o mamutima i davnašnjim carevima

nego o onome što ti

visi  o irisu

ja razgovaram sa danom

i onim što mi je pod nogama

sve to mi je ispunilo

očni kanal

neka teče

zaplovaću

grozničavom

rekom pesme u grudima

Peko Laličić, DOLAZIM PRVOM PESMOM

Peko LALIČIĆ DOLAZIM PRVOM PESMOM Belim grlom u jagode belom dušom u pohode svemu svetom svetu svome svome rodu rodu reda prvom redu prvoj ptici došloj s juga prvom jugu mom istoku tvome zovu tebi zovnoj jutros pođoh na krilima svoje ptice voznim redom nesanice da vam pružim ruke sunca moja sunca sunca moja u … Настави са читањем “Peko Laličić, DOLAZIM PRVOM PESMOM”

Peko LALIČIĆ

DOLAZIM PRVOM PESMOM

Belim grlom u jagode
belom dušom u pohode
svemu svetom
svetu svome
svome rodu
rodu reda
prvom redu
prvoj ptici
došloj s juga
prvom jugu
mom istoku
tvome zovu
tebi zovnoj
jutros pođoh
na krilima svoje ptice
voznim redom nesanice
da vam pružim ruke sunca
moja sunca

sunca moja
u pohode dolazim vam
sa istoka
prvom pesmom

JELENA – Ljubodrag Obradović

JELENA Na putu u magli, stihovi zrače, da ozrače one izgubljene i označe prolaz za zaljubljene. Jelena slama svog jelena! Po šipražju misli se cepaju, dolinama mirisi šetaju, izgledi čarima mame… Eh, njen lik je podsticaj, za igre skrivanja, u vremenu koje beži. Njen lik je uteha, za sve propuštene prilike i neprilike. Jelena uvek dočeka svog … Настави са читањем “JELENA – Ljubodrag Obradović”

JELENA

Na putu u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene.

Jelena slama svog jelena!
Po šipražju misli se cepaju,
dolinama mirisi šetaju,
izgledi čarima mame…

Eh, njen lik je podsticaj,
za igre skrivanja,
u vremenu koje beži.
Njen lik je uteha,
za sve propuštene
prilike i neprilike.

Jelena uvek dočeka
svog jelena, ako poželi.
I po vrletima duha,
pliva u sopstvenom znoju,
a nada se sreći i spokoju.

Svest je ono za čim se žudi,
slast se lakše probudi,
ali  potok je uvek nov,
kao rov za rat!

Eh, da mi je znati,
zašto se pati za Jelenom,
koja umara jelana,
a u bezizlaz je
i sama saterana?

I da mi je znati,
kud vodi taj put,
tajanstven i krt,
kojim korača Jelena?

A na putu tom,
kao u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene!

(C) Ljubodrag Obradović

GLAS ~ milka vukic v.

Pešćani glas Svilenog sokola srcu stiže kresnicama Ljubavlju obogaćen Kičmom ga oblaže Iznova spaja Mozak ispire Hladi nerve Prokuhanoj kosi, Noktima sabira Prelijava u njedra Svetionik je Zakopanih čula, Školjkama plaća Zalihe da donose cara šapata Boje glasa Blažena osmeha. Nek teče Trulim živcima Nek živi U golim snovima. Njegov glas, Glas njegov. __________________

Pešćani glas
Svilenog sokola
srcu stiže kresnicama
Ljubavlju obogaćen
Kičmom ga oblaže
Iznova spaja
Mozak ispire
Hladi nerve
Prokuhanoj kosi,
Noktima sabira
Prelijava u njedra
Svetionik je
Zakopanih čula,
Školjkama plaća
Zalihe da donose
cara šapata
Boje glasa
Blažena osmeha.
Nek teče
Trulim živcima
Nek živi
U golim snovima.
Njegov glas,
Glas njegov.

__________________

M(me) A(spic)

Kad sam bila dete, moji su se ponosili lepom ćerkom. Mene je bilo stid svakog pomena te posebnosti. Kada sam postala devojčurak, lepotu sam izbacila iz rečnika, a počela da koristim puno drugih koje su mi se topile u ustima pre nego što bi ih grlo osetilo; na pitanje cenjenog psihijatra – da li znam … Настави са читањем “M(me) A(spic)”

Kad sam bila dete, moji su se ponosili

lepom ćerkom.

Mene je bilo stid svakog pomena te posebnosti.

Kada sam postala devojčurak, lepotu sam izbacila

iz rečnika, a počela da koristim puno drugih koje su mi se topile u ustima pre

nego što bi ih grlo osetilo;

na pitanje cenjenog psihijatra – da li znam koliko sam lepa, odgovorila sam

prosto, kao priznanje krivice: “znam” i okrenula glavu prema piksli s njegovom cigaretom. On se nasmejao i nastavio : “zašto ne objavljujeTE  svoju poeziju?”

Tada sam se ja nasmejala:”Šalite se?”

Sada plačem zbog toga što sam dar i lepotu zgazila jednom za svagda. Sahranila sam stvarnost i sada mrtva hodam stazama na kojima odavno nema ni peska, ni trave, ni lista, ničeg, osim utvarnog mraka.

I? — Marina Adamović

i šta sad kome govorim koga  slušam i šta višak reči poklanjam kiši ne sećam se ne sećam se sebe pa šta sedam u senku svraka na molu pevam o magli i tražim želje na levoj ruci i

i šta sad

kome govorim

koga  slušam

i šta

višak reči poklanjam kiši

ne sećam se

ne sećam se

sebe

pa šta

sedam u senku svraka na molu

pevam o magli

i tražim želje

na levoj ruci

i