ZRNO PAZNJE ~ milka vukic vujnovic

Agoniji, pakosna  zivota,

Ponos, probleme   ne resava,

Podivljano more  obale  pomera

Planina  dise kao da je nema.

Snazni vetrovi hridi lome

Muke njihove  ‘njenima ‘  su znane,

Oni to gledaju bojama naocala

Penusave valove  fotografije vole.

Robuju podvlacecim potezima vremena

ko im peva taj trofej dobiva,

Galebovi  krila seku na stenama,

Krik im se vapaj  gubi, nestaje u jekama.

Uvale   ‘tudje’   stene  rane  vidavaju,

‘pozdravom’   kraste krvave ne kidaju.

Svako pero galeba  zastiti  treba,

Ova obala nije prcija tudja.

Trpljenjem svoj zivot zive,

Zrno paznje nije oplodjeno,

Zgusnuti vazduh  vetar zadrzava

Nebo zapada  dan produzava….