Дан: 4. септембар 2010.

Greh moje bake — Marina

“Hvala na jabuci, nikada tako nešto slatko nisam okusio” reče slepi starac, koga je za ruku držala sita baka Eva vukući uzicom povezanu zmiju na četiri točka.

“Hvala na jabuci,

nikada tako nešto slatko nisam okusio”

reče slepi starac,

koga je za ruku držala sita baka Eva

vukući uzicom povezanu zmiju na četiri točka.

Nebokop — Marina Adamović

udaljih se od sebe na poetski domet dovoljno da shvatim kako sam u ovom jedinom životu daleko od nemo-bolnih zemnih običaja pa kada mi i vas bude previše na rani preduzeću svoju smrt i sahranu na nebu Mesec će me ustreliti nežno oblaci obući u svoje izmaglice neboplavih želja zvezdopitkih nada i spustiti u vazdušni … Настави са читањем “Nebokop — Marina Adamović”

udaljih se od sebe

na poetski domet

dovoljno da shvatim

kako sam u ovom

jedinom životu

daleko od nemo-bolnih

zemnih običaja

pa kada mi i vas bude

previše na rani

preduzeću svoju smrt

i sahranu

na nebu

Mesec će me

ustreliti nežno

oblaci obući

u svoje izmaglice

neboplavih želja

zvezdopitkih nada

i

spustiti

u vazdušni pokrov

propadaću

samo nebu čujno

preko sfera

do Sunčeve rake

pratiće me ptice

zmajevi i zraci

i njihati telo

u stihu bez rime

takav je nestanak

slika

kosmopoimanja

još

grom

kiša

munja

osmeh duge

kraj





Peko Laličić, PEKOVE PITALICE – 2

Peko LALIČIĆ PEKOVE PITALICE – 2 ( Iz ugla učenika ) Кад ће једном та реформа школства? Да се ослободим оволике торбетине. Пита ме тата: ” Шта би највише волео? ” ” Да ми министар просвете пар дана носи ташну ” – одговорих му. Директор школе нам је као хлеб. Често га нема. У школи … Настави са читањем “Peko Laličić, PEKOVE PITALICE – 2”


Peko LALIČIĆ

PEKOVE PITALICE – 2

( Iz ugla učenika )

Кад ће једном та реформа школства?
Да се ослободим оволике торбетине.

Пита ме тата:
” Шта би највише волео? ”
” Да ми министар просвете пар дана носи ташну ” – одговорих му.

Директор школе нам је као хлеб.
Често га нема.

У школи има свашта,
а превише математике.

Зашто и ми немамо већи прозор у свет?!

117 – Dejan Perić

sve stvari oko mene tihe kao koraci koji se udaljavaju kao mirisi pored reke sve stvari oko mene glasne kao reči koje neću čuti previše puta izgovorene nepomične i neuhvatljive gube značenje lepota praznija od smrti reč pokret trenutak koji prođe

sve stvari oko mene
tihe kao koraci koji se udaljavaju
kao mirisi pored reke
sve stvari oko mene
glasne kao reči koje neću čuti
previše puta izgovorene
nepomične i neuhvatljive
gube značenje

lepota praznija od smrti
reč
pokret
trenutak koji prođe