Дан: 17. септембар 2010.

Ništa… — Marina Adamović

ništa mi više nije važno osim toga kako živima reći da su živi a mrtve pustiti da čuvaju tajne živi greše i tonu dublje od pećinskog eha mrtvi su bezgrešni jer najzad uživaju slobodu izbora bluda ne! ni to mi nije važno biće kako vreme hoće i ja sa njim nemam šta da činim

ništa mi više nije važno

osim toga

kako živima reći da su živi

a mrtve pustiti da čuvaju tajne

živi greše i tonu dublje od pećinskog eha

mrtvi su bezgrešni

jer najzad uživaju slobodu izbora bluda

ne!

ni to mi nije važno

biće kako vreme hoće

i ja sa njim nemam šta da činim

Srcelom — Marina Adamović

ušla sam u sebe i ugušla srce nije znalo da sam haotična izvukoh ga u znak sažaljenja opevah tu  što-šta da me se kad seti i postavih blizu rake mrtve duše čekala sam nikog nije bilo pustila sam suzu umesto sprovoda ona je tekla do sledećeg dana tekla bi i duže da je ne zaledih … Настави са читањем “Srcelom — Marina Adamović”

ušla sam u sebe i ugušla srce

nije znalo da sam haotična

izvukoh ga

u znak sažaljenja

opevah tu  što-šta

da me se kad seti

i postavih blizu rake mrtve duše

čekala sam

nikog nije bilo

pustila sam suzu

umesto sprovoda

ona je tekla do sledećeg dana

tekla bi i duže da je ne zaledih

nisam znala šta ću sa kostima

možda su samo

skamenjeni plač

TRAGOVI PROSLOSTI ~ milka vukic v.

Po bastama i putevima, Po klupama, Skolskim ucionicama Secanja spavaju. Dok ptice pevaju Bliskosti-razdvojenosti, Tada- sada ne moze nestati… Tragovi proslosti Samo naizgled umiru U izgubljenoj sadasnjosti.

Po bastama i putevima,
Po klupama,
Skolskim ucionicama
Secanja spavaju.
Dok ptice pevaju
Bliskosti-razdvojenosti,
Tada- sada ne moze nestati…
Tragovi proslosti
Samo naizgled umiru
U izgubljenoj sadasnjosti.