Između “Pa” i “Možda”
Odzvanja hiljadu “Nikad”.
Ja nedoumice otklanjam
Jednostavnim “Sigurno”.
.
Sve mi je jasno,
ali,
kako to objasniti živima?
.
Dižem ruku
Dižem nogu
Gledam
Gde sam ih ostavila
odgovorni (?****)
Ako ih pronađeš
Pobodene
U svoje udobno zavaljeno srce
Iščupaj ih i ubaci u visokopoštovana
Kolica za invalide
Možda ti pokajanje
Zaceli te zaslužene rane
A možda te
Ipak
Predam
Studentima filozofije
Da seciraju
I odmozgaju
Kako je čovek otplesao zadnji krug
Do Vanserijskog Idiota
.
Nasmejala sam se
Usta su mi krenula u nedogled
Videla sam psa
Sa ustima pruženm u nedogled
Ja sam zaplakala obmanuta
Pas je krenuo svojim putem ližući ranu
.
Opasnost je u gradu
Na svakom koraku
Večeras ne čujem ni tišinu
Možda se ona sakrila u meni
.
Mržnja
U ogledalu
Postaje predstava
Zato se stalno klanjam svojim očima
.
Kiša je izgubila put
Poslala je kap u oluk
A deset meni na čelo
Ostale nisam htela da pratim
Neka smisli gde će prenoćiti
Moje suze im nisu putokaz
.
Jabuke Višnje Breskve
Miris i ukus u slast
Ne trebam
Hvala ruci
Moja hrana su pesme
Slovo mi je dovoljno za život