Открио сам нову стварност,
инспиративну реалност,
нема дреке, буке, вике,
без иједне зле навике.
Све се збива у тишини,
на квалитетној, менталној бини,
актери сви под рефлектором,
имам одличан увид над збором.
Глумце пратим из првог реда,
моја пажња их помно гледа,
ако неко крене по своме,
викнем:”Игра се по тексту моме!”
Све тече по сјајном плану,
представа нема ниједну ману,
свако од присутних мора да зна,
нову стварност режирам ја.
NA UMORU SVEGA – Nenad Stakić
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 978
NA UMORU SVEGA – Nenad Stakić 2007-10-07 00:36:39

Sada znam,
da ne postoji ona,
kojoj sam pisao pesme…
Da je ona ljuštura
i neko mrtav duhom.
Znam da sam obeležen
i da mira naći neću,
kad mi moji,
kidaju zadnju nadu.
Današnjoj ženi,
ne treba pisati pesme!
Zovem ovu zemlju
BESTRAGIJOM.
Nek se ponosi imenom.
Настави са читањем “NA UMORU SVEGA – Nenad Stakić”
OGLEDALO – Ratko Petrović
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 913
OGLEDALO – Ratko Petrović 2007-10-06 23:33:06

Pogledaj grobove mladih pored puta,
životi se ne završavaju srećno.
Sudba je majka, hladna i kruta,
Jedino smrti, teku po planu i tečno.
Jedino smrti, teku po planu, i tečno.
Voli me sada! Voli me jako!
Zar ne vidiš da ništa nije večno?
Voli me, dosta sam jec’o i plak’o!
Настави са читањем “OGLEDALO – Ratko Petrović”
S O N E T XI
Eh da vidim dragu kako ruke pruža
ko od svetla tkana tiha,nedodirna
ko pupoljak nežni cvetnih divljih ruža
ko biserna reka nežna i prozirna
Bez nje mi ni jutro nema više sjaja
usahle su lati moje mile ruže
još u mojoj duši praznina se spaja
opet crne senke nad glavom mi kruže
Da mi je da ljubim njene oči mlade
kad u zoru ranu vetrovi zaćute
da odagnam tugu i sve svoje jade
i sve crne misli što mi dušu mute.
Da je mome srcu dodir njene ruke
vratio bih sate,iscelio muke.
autor
Jovica N. Đorđević
26.07.2025g.
СУНЦЕ СИЈА, СРЦУ ПРИЈА – Милан Софронић
Сунце сија, срцу прија,
све је ко у бајци,
највише ме обрадују
из Баната чварци.
Када друштво на забаву
у кафану сврати,
нико не зна од гостију
кући да се врати.
Пуномасни вицеви
на све стране прште,
никоме се бркови
на лицу не мрште.
А кад цуре зачине
целу атмосферу,
свако себи пронађе
ону праву меру.
Сви су ведри, весели,
то је радост права,
битно да се сваког дана
љубав упражњава.
Зато ништа не оклевај,
већ пређи на ствар,
од живота добићеш
ведрину на дар.
ДОК ПРЕБИРАМ – КОЗИЋ САША
Док будан пребирем по мислима , разум ми губи осећај лење садашњости.
Пролазим кроз центрифугу живота , неспособан да размишљам о сутрашњим догађајима.
Они висе над провалијом рециклаже живота , који неумољиво срља у бешчашће живих мртваца
Бог зна када и како су убијени зарад распада система, својственог еволуцији мозга изгубљених у простору који заузима мртва емоција сопственог ума.
Сви који верују да је дошао краj свим надањима и покушајима пирамиде живота
_____________
СВЕТЛОСТ И ТАМА – Милан Софронић
Сваког тренутка светлост и тама
бију битку за престо,
од тебе и твоје воље зависи
њихово почасно место.
Тама је лукава и препредена,
замке поставља свуда,
себе представља слаткоречиво,
као да чини чуда.
Кад те увуче у мрачну клопку,
претвара се у алу,
тек тада буде ти јасно
да је враг однео шалу.
Аждаја постаје већа и јача
кад добије храну из мрака,
ако се предаш, њеним канџама
постајеш мета лака.
Нема одмора, нити предаха,
док бијеш битку за престо,
загрли светлост и њене мисли
стави на почасно место.
ЛОБОТОМИЈА – КОЗИЋ САША
Урадили су ми лоботомију. Мозак ми цури . Неки се играју власти , па суде по Србији.
Залетели су се . Богови морају да проговоре , да их уразуме , да не гинемо узалуд.
Сви будући догађаји , који само што нису , опомињу . Буде плиму прошлости за све догађаје изазване похлепом које смо платили ми , Срби
Опомињу садашњост да буде мир , да бисмо имали мирну будућност , која је потребна свима.
Нема нас. А неће нас ни бити.
_
U IME… – Suzana Uzelac
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1157
U IME… – Suzana Uzelac 2007-10-04 00:05:41

U IME…
Danas su se viorile
prazne noći na palubi.
Danas su odnosili vetrovi,
prostrane misli tražene.
Danas ne bi ničeg,
a desila se pustinjama oluja,
svirepi jad u istini moći.
Ljudi videše spas, čuvaju reči,
a nemaju snivati život za šta!
Ne vidimo, a znamo otkucaj teški,
kad glasno zidamo sopstveni pad.
S O N E T X
Đulom okupane tvoje nežne ruke
miluju me nežno dok se zora budi
kano milost sveta, ko u pesmi zvuke
srce srećno kuca zna da tebe ljubi
U dahu ti trepti tiha nežna snaga
što mi leči rane,bol iz srca briše
u pogledu tvome gore svetla draga
kao zvezda sjajna što se nebom njiše
Bez tebe mi dani beživotno stoje
al’ sa tobom svaki tren je nova snaga
u osmehu tvome radosti se roje
I svaka je zora meni s tobom draga.
U duši bi mojoj procvetala ruža
Eh da vidim dragu kako ruke pruža.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
23.07.2025g.