“ЛЕТО КУЛТУРЕ 2025.” Рибарска Бања – ПоезијаСРБ & Бенд 2+2

Видео и аудио /Обрада Љубодраг Обрадовић/

У оквиру “Лета културе 2025.” у организацији Рибарске Бање на летњој сцени, одржан је 7. 8.2025. године поетско-музички програм Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем У Крушевцу. Комплетну иницијативу, припрему и реализацију маестрално је одрадио председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Милосав Ђукић Ђука. Учествовали су песници: Милосав Ђукић Ђука, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић; Нада Милосављевић Кети, Нада Гајић и Првослав Пендић Пенда. У музичком делу програма наступили су чланови бенда: 2+2: Ивица Јовановић Шљива, Дејан Стојановић и Иван Ђукић Ђука.
Настави са читањем ““ЛЕТО КУЛТУРЕ 2025.” Рибарска Бања – ПоезијаСРБ & Бенд 2+2″

ЗАСТАНИ – Љубодраг Обрадовић

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 788
ZASTANI – Ljubodrag Obradović Postavljeno – 19. October 2007. g. @ 11:11:26

ЗАСТАНИ

Застани,
у великим корацима,
крила израсла опусти
и гледај.
Успони и стрампутице,
пад, па звона.
Срећа по страни,
кључ у пробушеном џепу.

Не трчи. Застани.
Не стиже се увек,
куд се пође.
Не ради се увек,
што се жели.
Увек случајност постоји
и збрка мисли,
брдо могућности,
океан промашаја.

Настави са читањем “ЗАСТАНИ – Љубодраг Обрадовић”

ЖАБАЦ ЖИЛЕ – Милан Софронић

Жабац Жиле, витка стаса,
отмен поглед, прави даса,
свако јутро у шест сати
из дућана кад се врати,
код комшије Жиле сврати,
да проћаска разне теме,
са душе да скине бреме.

Одувек је Жиле Жабац
био сјајан падобранац,
скакао је са висине,
топио се од милине,
ишао је два-три пута
у прашуме и дивљине,
волео је једно место,
селио се тамо често.

Сада Жиле мирно живи,
сећањима он се диви,
живео је с пуно жара,
сад у дому песме ствара.

МАЈКА – КОЗИЋ САША

 

Годинама си ме погледом тражила ,чувала , пратила

Годинама си ме рукама хранила мазила , грлила .

Уснама си ме љубила успаванке , песме певала .

А некада грдила                                          сада, када те нема .

Нема више твоје љубави  доброте , нема тебе,

нема више Мајке.

 

МИРИС БЕСКРАЈА – Милан Софронић

На длану Смирености
Стрпљивост седи.
Посматра талас Пролазности,
види дубину Вечности,
слуша галаму Похлепе,
чује милозвучје Тишине.

У загрљају Љубави
Срце је бесконачно,
погледом милује
лепоту Радости.

На образима Захвалности
Ведрина сја,
у грудима Светлости
мирис Бескраја дише.
Мир на хоризонту поје.

 

БУБАМАРА ЛАРА – Милан Софронић

 

Бубамара Лара
има кола стара,
а да купи нова,
Лара нема пара.

Размишљала Ларица
како ће без парица,
аутић да купи,
док још не поскупи.

Чула је и сама,
шапнула јој мама,
да се од четвртка
нова цена спрема,
ту дилеме нема.

Наумила Ларка
у банку ће ићи
и кредит подићи,
па ће сутра када стигне
новом фићи да намигне.

Све би било лепо,
и као у бајци,
да наша Ларина
сада не отплаћује,
баш од сваке плате,
од кредита рате.

МРАЧНА СТРАНА – Милан Софронић

Када мрачна страна
почне да ме мази,
светлост одмах узвикне:
“Сада добро пази!
Немој да се упецаш
на подмукле замке,
све редом искулирај
њене лажне бајке.
Јер ако улетиш
у лажљиве мреже,
да се из њих извучеш,
биће ти све теже.
Зато светлост усмери
на таму и мрак,
одједаред постаћеш
изузетно јак.
Мрачна страна јадикује
кад сунце засија,
почне да се распада,
светлост јој не прија.”

РАЈ У ДУШИ -Здравка Пап

Две кочије,
једна бела,
једна црна…
Која ће прва
на циљ стићи,
све зависи
од жеље,
да ли желиш
да продужиш
или се спремаш
на пут без краја.
Извор је душа,
нек расту
добра дела,
венчај их
са вером
и залужи
РАЈ у души.

POSLEDNJA PESMA – Pesma nedelje oktobar 2007 – Ratko Petrović

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 3615
POSLEDNJA PESMA – Pesma nedelje oktobar 2007 – Ratko Petrović 2007-10-17 12:51:42

POSLEDNJA PESMA

PESMA MESECA OKTOBAR 2007

Usidrene u nemu tačku,
biće oči tvoje lepe,
kada shvatiš da sam otišao,
u prah i pepeo.

Bio sam modar od života uvek…
Uvek se našao neko da mi postavi nogu,
neko, da mi puca u leđa,
neko, da me gurne sa ivice…
Srećom! Pao sam na tvoj dlan.

Uvek se našao neko,
ko je uporno tvrdio, da je bolji od mene!
A, ja jadan, nisam ni mislio
da nečemu vredim.
Niti, da sam za išta dobar.

Rođen da umrem.

Nisu progovorili ni reč sa mnom,
a neki su me već mnogo mrzeli.
Ali, ti isti su verovatno,
najviše mrzeli sami sebe?

Znaj, da sam uvek bio dete… Настави са читањем “POSLEDNJA PESMA – Pesma nedelje oktobar 2007 – Ratko Petrović”

ЈЕДНА ПЕСМА ЗА ПЛАКАЊЕ

ЈЕДНА ПЕСМА ЗА ПЛАКАЊЕ

Ко уклони руменило са лица ти веселога,
ко посади тамне боре, мрачне сенке под очима,
куд нестаде она жена са рељефа лика твога,
са прoлeћем у осмеху и виделом у ноћима?

Ко угаси гротло срца и посече дрво страсти
и одузе мирис цвету и покида свицу крила,
уби песму у славују и обори гнездо ласти?
Шта се збило с тобом, мила, да не будеш што си била?

Ко то краде сунцу боје, да нам зора не заруди,
над кoлeвком, крај огњишта, да се јутро не позлати,
ко успава младог лава, да се никад не пробуди,
и отера белу роду, да се дому не поврати?

Ко оглоби деци млеко и мртвацу вечну кућу
и поткопа из потаје стабло нашег родослова,
ко обриса спектре боја и сутону и сванућу
и пред своје ноге просу колачиће наших снова?

Тражио сам право тамо где је увек било криво,
па ожиљке носим као пријатељско миловање,
у мртвом сам телу био заробљено срце живо
у којем сам оживео једну песму за плакање.

© Славољуб Љуба Јовановић