ПИЈАНЦИ……Миладиновић Сандра Мајра

ПИЈАНЦИ Поново се теби враћам Док добују кишне капи Као мноме да путују Моје срце небу вапи… И сада са тобом плешем Спуштам поглед занесена Заносим се у наручју Том близином опијена… Главу ти на раме спуштам Док ми шапћеш тихе речи Погледи ме туђи пеку, Ја бих да смо среда срећи! Ми заувек одлазимо, … Настави са читањем “ПИЈАНЦИ……Миладиновић Сандра Мајра”

ПИЈАНЦИ
Поново се теби враћам
Док добују кишне капи
Као мноме да путују
Моје срце небу вапи…

И сада са тобом плешем
Спуштам поглед занесена
Заносим се у наручју
Том близином опијена…

Главу ти на раме спуштам
Док ми шапћеш тихе речи
Погледи ме туђи пеку,
Ја бих да смо среда срећи!

Ми заувек одлазимо,
Док миришу родна поља,
И пучином док пловимо,
Једра су нам добра воља!

Зар одувек постојимо,
Никад нисмо били странци,
Зар то срце и ту душу,
Поседују тек пијанци?

Не ово је чиста збиља,
И таква су божја дела,
Поново се теби враћам,
А питам се дал’ бих смела?

У нас многи не верују,
Чак ни они који воле,
И кроз сито они сеју,
Да пронађу семе боље..

И неће нас посејати,
Ни у јесен, нит пролеће,
Ни уз молбу поливати,
Кад је сушно у столеће!

А ја ипак верујем ти,
И кад ниси поред мене,
И не судим преко других,
Не, ја нисам такве феле!

Мајра

КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!….Миладиновић Сандра Мајра

КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!! Камо среће, камо туге Пуна нек је корпа свега Нек се друже као друге Без граница и без стега… Зашто да се сузе крију Када душу зацељују Од извора струје вију док обале надгледају… Бели папир и без речи Празнина је болна,нага, Пртином је преко снега Могла нићи нова снага… Или … Настави са читањем “КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!….Миладиновић Сандра Мајра”

КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!

Камо среће, камо туге
Пуна нек је корпа свега
Нек се друже као друге
Без граница и без стега…

Зашто да се сузе крију
Када душу зацељују
Од извора струје вију
док обале надгледају…

Бели папир и без речи
Празнина је болна,нага,
Пртином је преко снега
Могла нићи нова снага…

Или метак посред срца
Који смртне тајне носи,
Као реч је што се снива,
А бол носи и пркоси…

Зашто вихор да не носи,
Живот шамар нека лупи,
Камо среће, камо туге,
Комадиће стакла скупи…

Тај мозаик од старина
Што се гради сав изнова
Ко гутљај је слатког вина
Измеђ јаве и свих снова!

Миладиновић Сандра Мајра

UMETNOST ZA (K)RAJ …. Marina Adamović

Mirno sedi. Mirno sedi kraj… Mirno kraj prozora… ona.. molto… Kraj zatvorenog allegro molto … žmuri. Mirno sedi i… slepa, sluša Betovena. “Koliko je godina prošlo od kada sam dobila ovu ploču za rođendan??” Zatvoren je pukao, ona nešto toplo osetila pa tonula u dane umetnosti slepljenih s betonom prekrivenim ko ma di ma višedimenzionalnih, … Настави са читањем “UMETNOST ZA (K)RAJ …. Marina Adamović”

Mirno sedi.
Mirno sedi kraj…
Mirno kraj prozora… ona.. molto…
Kraj zatvorenog allegro molto …
žmuri.
Mirno sedi i… slepa, sluša
Betovena.
“Koliko je godina prošlo od kada sam dobila ovu ploču za rođendan??”
Zatvoren je pukao,
ona nešto toplo osetila
pa tonula u dane
umetnosti
slepljenih
s betonom
prekrivenim
ko
ma
di
ma
višedimenzionalnih, apstraktnih
oštrica od
sna.

Pesma za piće-Mila Jašović

 Tapše mi pesmu u ritmu kiše Mesec dlanovima po stolu  Diktira reči ko vitice u notni zapis za violu   Kapljice crtaju elipse  Razvrstavam planove po važnosti  Levo za dan apokalipse sa tobom  Desno za dane budućnosti   Mrva razuma manje više Popićes koktel iz cilindra i udisati zemlju posle kiše   Ne traži u … Настави са читањем “Pesma za piće-Mila Jašović”

 Tapše mi pesmu u ritmu kiše

Mesec dlanovima po stolu

 Diktira reči ko vitice

u notni zapis za violu

 

Kapljice crtaju elipse

 Razvrstavam planove po važnosti

 Levo za dan apokalipse sa tobom

 Desno za dane budućnosti

 

Mrva razuma manje više

Popićes koktel iz cilindra

i udisati zemlju posle kiše

 

Ne traži u svemu svrhu

Ako te mehurići plaše

Ti uzmi višnju na vrhu

ja popiću poslednju kap iz ove čaše

ČEKAM – Slobodan Jevremović

Neću da pomeram veliku uspomenu što tebe sad zove, što tebe sad čeka, hoću da osetim najdražu promenu moga života i postojanja, da tebe nosim zvezdama sanja, novih vidika, najvećih nadanja, ti, zvezdo najsvetla moga života, od onih još nežnih vremena poznanja duše najdivnih, najlepših snova, ovde od juče, danas i sutra, još čekam ja… … Настави са читањем “ČEKAM – Slobodan Jevremović”

Neću da pomeram veliku uspomenu
što tebe sad zove, što tebe sad čeka,
hoću da osetim najdražu promenu
moga života i postojanja,
da tebe nosim zvezdama sanja,
novih vidika, najvećih nadanja,
ti, zvezdo najsvetla moga života,
od onih još nežnih vremena poznanja
duše najdivnih, najlepših snova,
ovde od juče, danas i sutra,
još čekam ja…

(Bgd, 02.Jun 2017)

Oda kovaču

Nabreklim venama kola volja i strast predačkih duhova Da stvori Da oblik i dušu udahne Radije gospodar svog života Nego rob strahova   Koje mu besramno nude Oni što ne znaju kako se čestito stari Kako se vešto ništa u nešto menja Kako sa dlanova izleću kao ptice Stvari I večito traju Za neka buduća … Настави са читањем “Oda kovaču”

Nabreklim venama kola volja

i strast predačkih duhova

Da stvori

Da oblik

i dušu udahne

Radije gospodar svog života

Nego rob strahova

 

Koje mu besramno nude

Oni što ne znaju kako se čestito stari

Kako se vešto ništa u nešto menja

Kako sa dlanova izleću kao ptice

Stvari

I večito traju

Za neka buduća pokolenja

Prepušten plamenu kuje

Procvalu zvezdu kao znamenje

Na bedrima

 

Sa solarnim krstom na jednom ramenu

Samo da nikad ne robuje

Slepima za slobodu služenja delu

Il idealima

Posrednik između sunca u zenitu

I plodne zemlje dedovine

Čeličnom pesnicom u visine

Brižljivo gradi temelje nezavisnosti

Od svake vlasti

Braneći vrednost tradicije

Jer nikad nije bilo živo

Ono što rukama stvoreno nije

 

Doba je kovanja uma u lance

Sečenja krila u nicanju

Od onih što stavljaju senku na sunce

Zaustavljaju univerzum u proticanju

 

Onih što lišeni svakog dara

Lutaju pustinjom besmislenog trajanja

Što vode zanate do nestajanja

 

Zlatnih pentakli nezasiti

Jer nikad neće osetiti

Strpljenje i ljubav kada se delo stvara

JA MORAM – Slobodan Jevremović

Ja moram opet pisati reči, cvete moj najdražih naših sećanja, i zvati još tebe, nije mi dobro, nije dok čekam povratak snova, i misli lepote tvoga vraćanja, i misli lepote tvoga radjanja, i misli lepote tvoga uživanja, i misli lepote tvoje iskrenosti, i misli lepote tvoje ljubavi, i misli divnih o tebi i meni, i … Настави са читањем “JA MORAM – Slobodan Jevremović”

Ja moram opet pisati reči,
cvete moj najdražih naših sećanja,
i zvati još tebe, nije mi dobro,
nije dok čekam povratak snova,
i misli lepote tvoga vraćanja,
i misli lepote tvoga radjanja,
i misli lepote tvoga uživanja,
i misli lepote tvoje iskrenosti,
i misli lepote tvoje ljubavi,
i misli divnih o tebi i meni,
i možda ne živim, pa duša piše,
i ništa ne sme da se obriše,
i spomen o nama uvek da diše,
ja moram.

Voljena moja, svevidna vilo,
dražesna osobo mog postojanja,
nekad, pa sada, svejedno kada,
dobroto i leku svih mojih davanja,
tebi dalekoj, al’ bliskoj mom srcu,
u ime svih naših dugih uživanja,
ja moram.

(Bgd, 03. Jun 2017)

ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић у емисији ПУЛС ГРАДА – ТВ ПЛУС Крушевац

Љубодраг Обрадовић ЈЕДНА МАЧКА Једна мачка, црна, наспрам неба, гризе месец. Као да у вечност полазимо, кад ништа не осећам, осим твог тела, што набујало, кошуљу прети да поцепа. Као да ништа не примећујем, док руке дрхте на хридима, двеју јабука, што светле као два месеца, из простране пустиње тела твог, осутог звездама страсти. Сад … Настави са читањем “ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић у емисији ПУЛС ГРАДА – ТВ ПЛУС Крушевац”

Љубодраг Обрадовић

ЈЕДНА МАЧКА

Једна мачка, црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела, што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
из простране пустиње тела твог,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо, љубавнице моја,
поврљати траву, месец да гледа.
Сад ћемо, кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…

Сад ћемо,
у кочију сласти
ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља
преточити…

Сад ћемо потећи,
грлећи се, у космос,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

©  Љубодраг Обрадовић

У ТВ емисији ПУЛС ГРАДА, коју је на ТВ ПЛУС из Крушевца 10.05.2017. године осмислила и водила Романа Карајовић, учествовали су песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, као и песникиња и романописац Ана Бербаков из Крушевца. Погледајте како је то било и шта се све чуло у овој ТВ емисији у којој је поезија била на првом месту.

LIVADA ZVEZDA – Slobodan Jevremović

Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi, rosom da umivaš umorno lice, znam da hoćeš život da živiš, pa onda pretvori trenutak takav u vreme pamćenja, moja lepotice, narosi se rosom ljubavi moje, nadživi želje i moje i tvoje, stisni me nežno u željama jakim, ljubi mene i nauči da volim isto k’o ti, … Настави са читањем “LIVADA ZVEZDA – Slobodan Jevremović”

Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi,
rosom da umivaš umorno lice,
znam da hoćeš život da živiš,
pa onda pretvori trenutak takav
u vreme pamćenja, moja lepotice,
narosi se rosom ljubavi moje,
nadživi želje i moje i tvoje,
stisni me nežno u željama jakim,
ljubi mene i nauči da volim
isto k’o ti, uvek k’o ti, tamo,
na livadi zvezdama punoj,
na istini čekanja dugoj,
nauči i mene, baš upravo tamo,
mene, života tvog, najzad, onamo,
na livadi tvoga života, ja samo…

(Bgd, 02.Jun 2017)

SNOVIDJENJA – Slobodan Jevremović

Podigni se najzad, najlepša moja, uspravi se i ostani iznad svih onih naviklih potreba od tebe traženih, neka ti drugi sve to učine, neka prevrnu brda i planine, a ti uživaj mirno lepotu duše, iznedri najlepše note ljubavne muzike pa pruži ih meni, da muziku čujem, i mene pusti da sasvim se radujem i sa … Настави са читањем “SNOVIDJENJA – Slobodan Jevremović”

Podigni se najzad, najlepša moja,
uspravi se i ostani iznad svih onih
naviklih potreba od tebe traženih,
neka ti drugi sve to učine,
neka prevrnu brda i planine,
a ti uživaj mirno lepotu duše,
iznedri najlepše note ljubavne muzike
pa pruži ih meni, da muziku čujem,
i mene pusti da sasvim se radujem
i sa tobom ćutim sve naše priče
i sa tobom usnim i sa tobom jutrim
naša snovidjenja, o nama, najlepša
svepostojana, moguća, ljubavi moja,
za nas.

(Bgd, 01.Jun 2017)