JA MORAM – Slobodan Jevremović

Ja moram opet pisati reči,
cvete moj najdražih naših sećanja,
i zvati još tebe, nije mi dobro,
nije dok čekam povratak snova,
i misli lepote tvoga vraćanja,
i misli lepote tvoga radjanja,
i misli lepote tvoga uživanja,
i misli lepote tvoje iskrenosti,
i misli lepote tvoje ljubavi,
i misli divnih o tebi i meni,
i možda ne živim, pa duša piše,
i ništa ne sme da se obriše,
i spomen o nama uvek da diše,
ja moram.

Voljena moja, svevidna vilo,
dražesna osobo mog postojanja,
nekad, pa sada, svejedno kada,
dobroto i leku svih mojih davanja,
tebi dalekoj, al’ bliskoj mom srcu,
u ime svih naših dugih uživanja,
ja moram.

(Bgd, 03. Jun 2017)