Добродошли!
Pa ni ja ne znam gde su granice svih mojih divnih saznanja o tebi, mene, na zvezdanim stazama lutalice, mene, tvog jedinog dalekog sna, na javi što čuda veoma pravi u davanju duše i pomoći tebi, a sve za ljubav veliku, tvoju, za tvoje nežnosti, najveće mazice, i tvoje požude, moja milosnice. (Bgd, 06. Jun … Настави са читањем “SKICA – Slobodan Jevremović”
Pa ni ja ne znam gde su granice
svih mojih divnih saznanja o tebi,
mene, na zvezdanim stazama lutalice,
mene, tvog jedinog dalekog sna,
na javi što čuda veoma pravi
u davanju duše i pomoći tebi,
a sve za ljubav veliku, tvoju,
za tvoje nežnosti, najveće mazice,
i tvoje požude, moja milosnice.
(Bgd, 06. Jun 2017)
Nisu za ovu lestvicu Birane moje note Ni malo vratolomnih zaokreta Suviše mesta predznacima Ovaj je preplet tek živa ograda Koja kamuflira maticu Novih priča u nastavcima Predah za sledeći korak Osmisliću linijski system za ljude sa supersenzornim čulima Poželiš li ikada da živiš u pesmi? Stišaš sve zvukove do bezglasja Da … Настави са читањем “Reliquiae reliquiarum~Mila Jašović”
Nisu za ovu lestvicu
Birane moje note
Ni malo vratolomnih zaokreta
Suviše mesta predznacima
Ovaj je preplet tek živa ograda
Koja kamuflira maticu
Novih priča u nastavcima
Predah za sledeći korak
Osmisliću linijski system
za ljude sa supersenzornim čulima
Poželiš li ikada da živiš u pesmi?
Stišaš sve zvukove do bezglasja
Da violinskim ključem
Otvoriš muzičku kutiju
Iz koje izleću tajne
Ko jata golubova
Sa kamenja Koloseuma
Pa da pronađeš
Ispod plavog satena na dnu
Trenutnu inspiraciju za novo delo
Da u predgrađu uma ispišeš
Novu kompoziciju
Za violončelo
Kroz madrigale oda životu
Putuje ritmično svetskim lukama
Ovacije idu tebi za izvođenje
Za dirigentsku palicu u mojim rukama
Ostavi primu i secondu voltu
Neću da se budim hoću da je sanjam, neću da joj pričam, hoću da je ćutim, pusti me još malo lepotu da volim, obolelu dušu izlečiti želim, još malo me pusti, ne uzimaj snove, ne diraj sećanja i sudbine ove, moj kod nje živote… (Bgd, 06. Jun 2017)
Neću da se budim
hoću da je sanjam,
neću da joj pričam,
hoću da je ćutim,
pusti me još malo
lepotu da volim,
obolelu dušu izlečiti želim,
još malo me pusti,
ne uzimaj snove,
ne diraj sećanja i sudbine ove,
moj kod nje živote…
(Bgd, 06. Jun 2017)
Nisam te slučajno najzad pronašao iza ivice postojanja sveta, tamo gde mrak je svetlo zamenio a ti tamo lutala, bežala, ne znala pravce izbave tvoga života, od onih bežala, a mene tražila, da mir tu nadješ, ljubav pronadješ, mene da ljubiš, mene priviješ na grudi mladosti sećanja našeg, daljine da predješ skokom sa puta sa … Настави са читањем “SRNA -2 – Slobodan Jevremović”
Nisam te slučajno najzad pronašao
iza ivice postojanja sveta,
tamo gde mrak je svetlo zamenio
a ti tamo lutala, bežala, ne znala
pravce izbave tvoga života,
od onih bežala, a mene tražila,
da mir tu nadješ, ljubav pronadješ,
mene da ljubiš, mene priviješ
na grudi mladosti sećanja našeg,
daljine da predješ skokom sa puta
sa ivice postanka do ruba ljubavi,
sada i ovde, da budemo mi.
Uspravi glavu, najlepša moja,
ti nisi sama, nisi gonjena,
moja radosti moga života,
moje ljubavi maznog uživanja,
otvori okice tvoga saznanja,
nemoj se plašiti novih spoznanja,
uspravi glavu i nežna mi budi,
kao i nekad, kao u snovima,
budi mi najlepša, ona na svetu,
moja na svetu, jedina ona,
srna.
(Bgd, 06. Jun 2017)
НЕПОКОРНА И постојим бивам, снивам, ја сам ватра валовита, и пелцер сам што се прима, посред крша стеновита… И говорим. док роморим, ја сам сила невидљива, и онај сам нож сред срца, заробљена, а свадљива… И застанем, мада дишем, ја наизглед беспрекорна, опрости ми нисам биће, врим ко вечност непокорна! И затајим, мада певам, понекад … Настави са читањем “НЕПОКОРНА…..Миладиновић Сандра Мајра”
НЕПОКОРНА
И постојим
бивам, снивам,
ја сам ватра валовита,
и пелцер сам што се прима,
посред крша стеновита…
И говорим.
док роморим,
ја сам сила невидљива,
и онај сам нож сред срца,
заробљена, а свадљива…
И застанем,
мада дишем,
ја наизглед беспрекорна,
опрости ми нисам биће,
врим ко вечност непокорна!
И затајим,
мада певам,
понекад и немилице,
док сви мисле да ме нема,
тајну знају ретке птице!
Миладиновић Сандра Мајра
Nemam lepotu o kojoj sanjam pa tražim svuda da nadjem tvoj lik a tamo daleko u gori zelenoj čuo sam jasno nestvaran krik. Potrčah tamo, a ono – srna, ranjene duše pa majku traži, oh, slobodno pridji, kod mene dodji, rane sve tvoje ovde ublaži. I onda vidim, nije to srna, nisu to boli koji … Настави са читањем “SRNA – Slobodan Jevremović”
Nemam lepotu o kojoj sanjam
pa tražim svuda da nadjem tvoj lik
a tamo daleko u gori zelenoj
čuo sam jasno nestvaran krik.
Potrčah tamo, a ono – srna,
ranjene duše pa majku traži,
oh, slobodno pridji, kod mene dodji,
rane sve tvoje ovde ublaži.
I onda vidim, nije to srna,
nisu to boli koji se leče,
nije to prošlost koja je bila
ona što tebe jadi i peče.
Ja dobro vidim, nije to srna,
pa ti si, moja najlepša dušo,
izadji iz šume, dodji kod mene,
budi mi deo svakog svanuća,
izbriši davnine, zaživi sada
ljubavi one, za mene i tebe.
(Bgd, 05. Jun 2017)
ПРЕД БЕСПУЋЕМ! Дај прећути успомено стара, моје лажи оседлај на вранца, за тренутак живи све изнова, нек се сретну два позната странца! О, не могу ја ничија бити, даљине ме вуку попут ласте, осим оног с’ким се могу скрити, испод длана што са срцем срасте! И не умем ја волети никог, облацима скачем попут срне, … Настави са читањем “ПРЕД БЕСПУЋЕМ!……Миладиновић Сандра Мајра”
ПРЕД БЕСПУЋЕМ!
Дај прећути успомено стара,
моје лажи оседлај на вранца,
за тренутак живи све изнова,
нек се сретну два позната странца!
О, не могу ја ничија бити,
даљине ме вуку попут ласте,
осим оног с’ким се могу скрити,
испод длана што са срцем срасте!
И не умем ја волети никог,
облацима скачем попут срне,
себи тражећ неког одвећ сличног,
губим снагу кад срце посрне…
Али опет нада поиграва,
као сенка врда испред мене,
и салеће снагу заборава,
изненадни вал све преокрене!
Не чарлијај већ крилима прхни,
из гнезда ми донеси цвркуте,
за тренутак живи све изнова,
клатно сата нек врати минуте…
У час мили две прилике тихе,
састаће се заклете сванућем,
па ће душе залутеле крхке,
приљубљене бити пред беспућем!
Миладиновић Сандра Мајра
Nisam ostavio sva tvoja nadanja, istopio ih nisam u bezdanu želja, nisam te voleo još uvek tako, na ivici razuma i osećanja, na mekom jastuku od paperja, još nežnosti mazne nisam ti dao niti još one reči nisam govorio, a sve što nisam, osećam sada, kao da jesam. (Bgd, 05.Jun 2017)
Nisam ostavio sva tvoja nadanja,
istopio ih nisam u bezdanu želja,
nisam te voleo još uvek tako,
na ivici razuma i osećanja,
na mekom jastuku od paperja,
još nežnosti mazne nisam ti dao
niti još one reči nisam govorio,
a sve što nisam, osećam sada,
kao da jesam.
(Bgd, 05.Jun 2017)
Ja sam sakrio snove kod tebe onda kutiju života otvori, pronadji snove pa meni javi kako ćeš lepo voleti mene. Spusti me nežno na otkose trave, neka sam sanjiv al’ budan te gledam ti zvezdo na nebu, ja istinu ne dam nikom da otvara te stranice prave, one o tebi, o nama i meni, one … Настави са читањем “OTKOSI – Slobodan Jevremović”
Ja sam sakrio snove kod tebe
onda kutiju života otvori,
pronadji snove pa meni javi
kako ćeš lepo voleti mene.
Spusti me nežno na otkose trave,
neka sam sanjiv al’ budan te gledam
ti zvezdo na nebu, ja istinu ne dam
nikom da otvara te stranice prave,
one o tebi, o nama i meni,
one o snovima i našim nadama,
dok ležim ovde kod ljubavi prave
na otkosu mirisne i rosne trave…
(Bgd, 04. Jun 2017)
u samačke sate (a svi u danu su takvi) kad ni stihovi ne pomažu da se ubedim da te imam i da me imaš i da poetska bliskost duša može da ispuni razdaljine između razdvojenih tela u noći kad mi demon ženke uzme dušu pod svoje i kinji me jer ti nisam žena uzmem malo … Настави са читањем “STERILNI STIHOVI – Nena Miljanović”
u samačke sate
(a svi u danu su takvi)
kad ni stihovi ne pomažu da se ubedim
da te imam i da me imaš
i da poetska bliskost duša
može da ispuni razdaljine između razdvojenih tela
u noći
kad mi demon ženke uzme dušu pod svoje
i kinji me jer ti nisam žena
uzmem malo barbiturata sa vinom
lako hipnotisana
i mrtva pijana
u sterilnoj postelji
u snu
vodim ljubav sa tobom
i rat sa sobom
do istrebljenja iz poezije u prozu stvarnosti
uzalud
pobedi me prokleta
prokletu
da živim od lažljivih stihova o mome tebi
i kad umirem
od istine o ničijoj sebi