TUGA I TAMA NA SVETLU – Slobodan Jevremović

Ta prelepa slika života naših, nauljena, naslikana, obojena, doterana, odjednom potonula u beznadju reči pogrešnog sklopa neshvaćanja istine od istih ljudi, ne od krivih ljudi, već voljenih ljudi, tebe i mene. I onda odjednom umesto slike duginih boja ja moram da pitam da li si moja ili odlaziš sad kada treba bole da lečiš, pomoć … Настави са читањем “TUGA I TAMA NA SVETLU – Slobodan Jevremović”

Ta prelepa slika
života naših,
nauljena, naslikana,
obojena, doterana,
odjednom potonula
u beznadju reči
pogrešnog sklopa
neshvaćanja istine
od istih ljudi,
ne od krivih ljudi,
već voljenih ljudi,
tebe i mene.

I onda odjednom
umesto slike
duginih boja
ja moram da pitam
da li si moja
ili odlaziš sad kada treba
bole da lečiš, pomoć da pružiš
meni, tvom večnom i najdražem,
i pre sunca, dana i neba,
da moja budeš i snove da vratiš,
da stanu suze tuge iz srca,
da stane jecaj ime što grca
za tebe samo, a ja sam ovamo,
sam i bez tebe,
bez pomoći tvoje,
opet i ponovo
sam.

Plačem i hodam, kao da neću,
trudim se puno za tvoju sreću,
teturam i hodam
i plačem, al’ moje noge
posrću.

(Bgd, 01.Jun 2017)

DRHTAJI DUŠE NA VETRU – Slobodan Jevremović

Tada, travka podrhtava nežnim povetarcem onim što duše nam seća je milovana, a jedna je, sama, tamo na proplanku gde trava i nema, gde duše ne žive, a ona je jedna, plašljiva, sama, raste i boli odživi na suncu gde hlada nema, i nevid je svuda, na proplanku naših proteklih života. Tada, ja neću ubrati … Настави са читањем “DRHTAJI DUŠE NA VETRU – Slobodan Jevremović”

Tada,
travka podrhtava nežnim povetarcem
onim što duše nam seća je milovana,
a jedna je, sama, tamo na proplanku
gde trava i nema, gde duše ne žive,
a ona je jedna, plašljiva, sama,
raste i boli odživi na suncu
gde hlada nema, i nevid je svuda,
na proplanku naših proteklih života.

Tada,
ja neću ubrati travku nežnih drhtaja,
hoću da milujem više od vetra,
hoću da zovem i vičem tebe
i ne znam ja gde sam, ne znam za sebe,
a travka je nežna, drhti i dalje,
pa zlate kapljice rose na suncu,
a meni drago pogledom milim,
i tad tek razumem da ti si ta travka,
najmilu gledam, na vetru prkosnu,
tamo na drhtaju duše na vetru
naših života i naših sećanja.

Tada,
neću te brati, leći ću tamo, najblizu tebe,
i opet snivati, tolikih godina, onaj naš samo,
najlepše duše, najlepši san.

Tada,
nemoj se plašiti, ranjena srno,
ne drhti dušu, već dodji da snivamo
najlepše radosti, najlepši san.

* * *
I onda se budim
i shvatim sada,
ja neću ovde,
ja hoću TADA,
ne treba život, neću ja snove,
hoću da tvoje drhtaje gledam,
hoću da nikome tebe ja ne dam,
da čuvam nežno i ljubav da pijem,
i uvek, da bude, kao što snijem,
tada.

(Bgd, 31. Maj 2017)

SPAVAO SAM TE – Slobodan Jevremović

U dvorovima saznanja naših, pa i u holu onog nedorečenja, na paperju najnežnih ženskih dodira, ili u snovima, ili na javi, ja sam ti bio najdraži, pravi ljubitelj tvojih strofa ljubavi što precrnu tminu u dane pretvoriše, što dugo čekane šapate doneše, a opet, ja ne znam, u snu ili javi… Spavao sam tvoju lepotu, … Настави са читањем “SPAVAO SAM TE – Slobodan Jevremović”

U dvorovima saznanja naših,
pa i u holu onog nedorečenja,
na paperju najnežnih ženskih dodira,
ili u snovima, ili na javi,
ja sam ti bio najdraži, pravi
ljubitelj tvojih strofa ljubavi
što precrnu tminu u dane pretvoriše,
što dugo čekane šapate doneše,
a opet, ja ne znam, u snu ili javi…

Spavao sam tvoju lepotu,
voleo sam tebe divnim sutonima,
mazio te stalnu u mokrim jutrima,
pio sam te žedan, dopio te medan,
i opet, ja ne znam, u snu ili javi,
te nesaznane istine naše planete,
ali, ipak, ja stalno, i jesam,
spavao sam te.

(Bgd, 30.Maj 2017)

JEDNOM ONA ZVEZDA – Slobodan Jevremović

Jednom kad vidiš onu zvezdu, sa svetlošću prepunoj ljubavi, oštre jasnoće predivnih sećanja, nemire tvoje odmah izleči, i miluje oreol tvoje lepote, ljubi neljubljeno skriveno tvoje, i čuva te, pazi da niko ne zgazi tvoje reči i postojanje, pa ne ume niko tako da voli na istini skrivanoj godinama kad moja si bila, a nisi … Настави са читањем “JEDNOM ONA ZVEZDA – Slobodan Jevremović”

Jednom kad vidiš onu zvezdu,
sa svetlošću prepunoj ljubavi,
oštre jasnoće predivnih sećanja,
nemire tvoje odmah izleči,
i miluje oreol tvoje lepote,
ljubi neljubljeno skriveno tvoje,
i čuva te, pazi da niko ne zgazi
tvoje reči i postojanje,
pa ne ume niko tako da voli
na istini skrivanoj godinama
kad moja si bila, a nisi bila,
e ta baš zvezda, najsvetla zvezda,
sa sklopljenim zracima molbe za tebe,
to sam ja.

Pogledaj gore, pošalji milovanja,
moja ljubavi, naših sećanja,
poljubi mene, podari mene,
to sam ja.

(Bgd, 30.Maj 2017)

MERA – Nena Miljanović

  Nemoguće je Ako ne oprostimo jedno drugom Kako Ljubav oprašta oboma Bezmerna Oprostiće nam sve sem neopraštanja I merenja ko se i koliko dao Ne merimo Jedno drugome reči i propuste Propustićemo se kao pesak kroz prste Ljubav je na strani velikih Manjih od kapi vode u osuđivanjima I većih od okeana u oprostivostima … Настави са читањем “MERA – Nena Miljanović”

 

Nemoguće je
Ako ne oprostimo jedno drugom
Kako Ljubav oprašta oboma
Bezmerna
Oprostiće nam sve sem neopraštanja
I merenja ko se i koliko dao
Ne merimo
Jedno drugome reči i propuste
Propustićemo se kao pesak kroz prste
Ljubav je na strani velikih
Manjih od kapi vode u osuđivanjima
I većih od okeana u oprostivostima
(Ne)mogući moj
Ne meri mi molim te
Molim se
Da ti ne merim

UTIH SLAVUJA – Slobodan Jevremović

Da li ne čujem stvarne šumove šumskih tumaranja izgubljenih duhova, onih krampusa decu što plaše, ili je zaista mir svekoliki u stvaranju novih osećanja stvarnosti put ka tebi najzad pronašao, pa ti na grudi nežno položio šapate moje iz najvećih priča što svake daljine mogu da približe, pa onda si blizu, tu opet kod mene, … Настави са читањем “UTIH SLAVUJA – Slobodan Jevremović”

Da li ne čujem stvarne šumove
šumskih tumaranja izgubljenih duhova,
onih krampusa decu što plaše,
ili je zaista mir svekoliki
u stvaranju novih osećanja stvarnosti
put ka tebi najzad pronašao,
pa ti na grudi nežno položio
šapate moje iz najvećih priča
što svake daljine mogu da približe,
pa onda si blizu, tu opet kod mene,
i sanjaš u miru taj najlepši san.

Da li ne čujem stvarne cvrkute
onih šarenih nežnih i lepih
malenih stvorenja leteće lepote,
ili i oni spavaju, ćute, ne lete,
sanjaju i oni te tvoje snove,
sa tobom isto ćute i greju te,
ta divna stvorenja iz tvoje bajke
o snovidjenjima najlepšeg slavuja,
onog najboljeg, najdražeg, najlepšeg,
koji sad povijen ćuti, spava i sanja,
bez cvrkuta, utihom, tvoj najlepši san.

(Bgd, 28.Maj 2017)

Море

  У сивилу своме, на јарболу стоим, тишина пуста, груди ми пара, стоим и слушам, не знам да кажем, када ће море, сиње и писто, тихим шаптом, насукати брод.

 

У сивилу своме,

на јарболу стоим,

тишина пуста,

груди ми пара,

стоим и слушам,

не знам да кажем,

када ће море,

сиње и писто,

тихим шаптом,

насукати брод.

PREUZIMANJE TVOJIH BOLI – Slobodan Jevremović

Nisu to crni oblaci koji smetaju na horizontu vidika ka tebi nego odatle crnilo teretnih samoća sakupljenog postojanja tvoga ide na krilima oluje, pozvane, jake, i žuri to sve ka meni da me obori, mene da upija, svaku poru života meni da ispuni pa onda da budeš slobodna, za želje za ljubav, vesela za mene, … Настави са читањем “PREUZIMANJE TVOJIH BOLI – Slobodan Jevremović”

Nisu to crni oblaci koji smetaju
na horizontu vidika ka tebi
nego odatle crnilo teretnih samoća
sakupljenog postojanja tvoga
ide na krilima oluje, pozvane, jake,
i žuri to sve ka meni
da me obori, mene da upija,
svaku poru života meni da ispuni
pa onda da budeš slobodna,
za želje za ljubav, vesela za mene,
srećna za nas.

Uzimam sve terete tvojega bića,
bolujem sva tvoga tela radjanja,
sve patnje iz duše što naneše svi,
sve grubosti onih proteklih ljudi,
pa opet mi srećna, onakva budi,
postani srna malena, lepa i slatka,
mazna, dušna, pametna, neprolazna,
jedina moja ljubavi,
ti.

(Bgd, 28.Maj 2017)

Негде Далеко

  Далеко негде ту у близини, живео је један мртав човек Мратв, а рођен тек, млад ,а сед, здрав, а блед.   Ја не желим бити овде, где свако краде. Ја одлазим одавде.   Ово није мој сан, ја не желим овакав свет. У коме отац сина сахрањује.   Није важно бити леп, ако си … Настави са читањем “Негде Далеко”

 

Далеко негде ту у близини,

живео је један мртав човек

Мратв, а рођен тек,

млад ,а сед, здрав, а блед.

 

Ја не желим бити овде,

где свако краде.

Ја одлазим одавде.

 

Ово није мој сан,

ја не желим овакав свет.

У коме отац сина сахрањује.

 

Није важно бити леп,

ако си крај оба око слеп.

Гинеш, ако уђеш у погрешан лет.

 

Више ништа није тако страшно,

затвориш очи, као да ти је све јасно.

Отвориш очи, али буде касно.

 

Грабим ка циљу, али ништа,

ја желим земљу  у којој се машта.

У којој се воли и прашта.

 

Шта ме чека са оне стране?

и да ли тамо постоји неко?

Шта ме чека када одем негде далеко?

 

Да ли ме чека, ливада процветалих цвећа,

да ли ме чека парк насмејаних деца?

Да ли ме чека град добрих људи,

да ли ме чека човек, који се смеје и када губи?

Instant pesma-Mila Jašović

Evo baš pijem instant kafu u instant restoranu sa Instant dečkom sa kojim ću biti U instant vezi Viđamo i druge instant ljude Da ne bi dosadili jedno drugom Evo baš dolazim sa instant posla Za koji primam instant platu Tek da preživim instant život Nikoga više ne poznajemo Samo se instant pozdravljamo Ako i … Настави са читањем “Instant pesma-Mila Jašović”

Evo baš pijem instant kafu

u instant restoranu sa
Instant dečkom sa kojim ću biti
U instant vezi
Viđamo i druge instant ljude
Da ne bi dosadili jedno drugom

Evo baš dolazim sa instant posla
Za koji primam instant platu
Tek da preživim instant život

Nikoga više ne poznajemo
Samo se instant pozdravljamo

Ako i imamo neku svrhu
To je po svaku cenu biti na vrhu

Da jedemo više instant pahuljica
Da viđamo više instant lica
U kojima vidimo instant uzore
I vodimo instant razgovore

Sve će to narod pozlatiti
Sve će nam biti oprošteno
Kada nas instant bog
Pusti u instant raj
Preko veze povlašteno
Treba ga samo dobro potplatiti