MРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ – Тихомир Јанићијевић

МРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ Изаткао мраз канавце од иња И сребрне покровце за јесењу ноћ Ал ја више немам ону чудну моћ Да разбуктим ватру која тиња. Силазећи низ брег чекам да и мене Запали виогор из присоја у долу Капљу презреле полошке у болу У ковчегу срца жута дуња вене. … Настави са читањем “MРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ – Тихомир Јанићијевић”

МРАК ИЗ ПАКЛА ДУШЕ
ОД ВАТРЕ МЕ БРАНИ

Изаткао мраз канавце од иња
И сребрне покровце за јесењу ноћ
Ал ја више немам ону чудну моћ
Да разбуктим ватру која тиња.

Силазећи низ брег чекам да и мене
Запали виогор из присоја у долу
Капљу презреле полошке у болу
У ковчегу срца жута дуња вене.

Месечеви пољупци даве се у вину
Ноћ до зоре меље сјајну месечину
Пршти паспаљ око старе воденице.

Преко поља трче неки коњи врани
Мрак из пакла душе од ватре ме брани
Свађају се у осоју ветрови и птице.

_________________________________
Тихомир Јанићијевић *Куршумлија

,MILOSRDNI’ PIR

,MILOSRDNI’ PIR U ovoj zemlji mnogo je bilo tužnih Milica, ali nijedna ne postrada od nevidljivih ubica, kao ona koju ubi adska ptica zlosutnica. U to proleće rano, na kraju drugog mijenijuma, ,demokratija’ pokaza lice svoga kriterijuma. U ime prava, neki to nedelo, milosrđem nazvaše, dok tada sa njima, pakao na crnom konju jahaše. Tu … Настави са читањем “,MILOSRDNI’ PIR”

,MILOSRDNI’ PIR

U ovoj zemlji mnogo je bilo tužnih Milica,
ali nijedna ne postrada od nevidljivih ubica,
kao ona koju ubi adska ptica zlosutnica.
U to proleće rano, na kraju drugog mijenijuma,
,demokratija’ pokaza lice svoga kriterijuma.
U ime prava, neki to nedelo, milosrđem nazvaše,
dok tada sa njima, pakao na crnom konju jahaše.
Tu gomilu jahača, gonila je misao besomučna,
ni sa dvadeset glava, pamet njima nije bila stručna.

Pameti se svi oni nasiljem prizvati ne mogu,
ali sila nikada nije mogla da poruši narodnu slogu.
U svome brlogu, zavijali su kao gladne hijene,
za sve žrtve svoje, niko od njih ne pokaza žaljenje.
Svoj otrov sipali su neumorno svakoga dana,
i bolesno likovali na svaku od otvorenih rana.
Oni koji svoj ,napredni’ svet stvoriše okupacijom,
napraviše pravu sliku, onoga što zovu tolerancijom.
Nedeljama trajalo je njihovo suludo pirovanje,
želeći da pokažu, kakvo je krvavih ruku milovanje.

Pokazalo se tada svo to milosrđe u ime zločina,
u teatru pakla, na bini sledio je uvod, do završnog čina.
Na krilima smrti, oni još šire ,demokratiju’ po svetu,
čelične ptice i u njima crne duše, donose samo štetu.
Sve njih takve, moraju da prate samo gadne nakaze,
koje se jako trude da obrišu svoj kravavi trag,
ali samo ostavljaju još veće i surovije (čvrste) dokaze.
Za njih samo konačni sud, znaće šta je istina prava,
a tada svaki đavolji advokat, nju neće moći da izigrava.

 

Milosrdni pir

Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”

У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг … Настави са читањем “Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА””


У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић. Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену “нашем Добрици Ерићу, српском великану” коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.


Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића


Катарина Аврамовић


Публика


Невена Татић-Карајовић

НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА


Нашем Добрици Ерићу, српском великану 

А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.

Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.

Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:

Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.

И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.

Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.

И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.

И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.

© Невена Татић-Карајовић.


У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац


Јелена Протић-Петронијевић


Љубодраг Обрадовић

 

ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ

Добрици Ерићу

Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!

Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.

Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.

Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…

Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.

Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.

И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.

Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.

© Љубодраг Обрадовић

У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…

Настави са читањем “Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА””

У КАМЕНУ СМОКВА – Андреја Ђ.Врањеш.

У  КАМЕНУ СМОКВА Кржљава смирене лепоте укриво се Сунцу радује,рађа да докаже да је мајка, гледао сам је до свога одласка њеног муковања,ми се сваког зорја даљинама приближавамо,тада нам се истине укрсте моја туга и њена слобода.ПРОФАНА ПРИЧАСећања севну,туга изнад Бога,сновима уткане тајне лепоте,за људе ове профана прича,клавир свира,друге су ноте.

У  КАМЕНУ СМОКВА

Кржљава смирене лепоте укриво се
Сунцу радује,рађа да докаже да је мајка, гледао сам је до свога одласка
њеног муковања,ми се сваког зорја даљинама приближавамо,тада нам се
истине укрсте моја туга и њена слобода.


ПРОФАНА ПРИЧА

Сећања севну,
туга изнад Бога,
сновима уткане тајне лепоте,
за људе ове профана прича,
клавир свира,
друге су ноте.
Настави са читањем “У КАМЕНУ СМОКВА – Андреја Ђ.Врањеш.”

ПРОГНАНИ – Душан Марковић, Куршумлија

ПРОГНАНИ Одосте ви, Голубови бели Одлетесте, знам да нисте хтели, Побегли, оставили нејаке синове, У гнездима вашим да их звери лове. А у оној зеленој и проклетој гори, Остависте самог, једног да се бори, Јастребови га терају, а чекају вуци, Још увек се бори, на тешкој је муци. Отрезни се једном, еј голубе мали, Погледај … Настави са читањем “ПРОГНАНИ – Душан Марковић, Куршумлија”

ПРОГНАНИ

Одосте ви, Голубови бели
Одлетесте, знам да нисте хтели,
Побегли, оставили нејаке синове,
У гнездима вашим да их звери лове.

А у оној зеленој и проклетој гори,
Остависте самог, једног да се бори,
Јастребови га терају, а чекају вуци,
Још увек се бори, на тешкој је муци.

Отрезни се једном, еј голубе мали,
Погледај мало, гнездо ти се пали,
Уз песму те Славуј , са гране посматра,
Испод ногу теби, сада гори ватра.

Прати те под наредбом и лукава лија,
Кукавица ено је, над гнездом ти се увија,
Док пилиће једе, из заседе осматра,
Крилати Јастреб, како гори ватра.

Изломи ће ти крила, ставити на муку,
Бацити на земљу да те Вуци вуку,
Саградио си много, имао си заната,
Од створеног неће остати ни врата.

Напуштај огњиште мој Голубе бели,
Отрезни се једном, за јатом се сели,
Скупи мало снаге па у неба плава,
Нека једном голубица, мирно се наспава.

_________________________
Душан Марковић, Куршумлија

УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ – Тихомир Јанићијевић, Куршумлија

УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ Ветар јауче своје црно опело, Из кадионице магле ко из луле, Јесења ноћ обула црне нануле, Клепеће сокацима низ село. Везан за срце улазим у круг, Узалуд се кријем од јесени, Осећам, умире ноћас псник у мени, Једна ластина суза једини ми друг. Из луде планине мећаве долећу, По ко … Настави са читањем “УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ – Тихомир Јанићијевић, Куршумлија”

УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ

Ветар јауче своје црно опело,
Из кадионице магле ко из луле,
Јесења ноћ обула црне нануле,
Клепеће сокацима низ село.

Везан за срце улазим у круг,
Узалуд се кријем од јесени,
Осећам, умире ноћас псник у мени,
Једна ластина суза једини ми друг.

Из луде планине мећаве долећу,
По ко зна који пут се кунем да нећу,
Да правим пртину по црноме снегу.

Запожарила јесен усред мрака и сна,
И ове ћу ноћи да изгорим до дна,
Као костур дивљег цвета на брегу.

_____________________________
Тихомир Јанићијевић *Куршумлија

OTAC I SIN-Miroslav Krnjeta

Sa prozora puca pogled na dinarske visine u srcu strahova led, otac me teši ne brini sine. Vetar sa Dinare brije oca i sina strepnja peče, opet mora da se bije opet mračno Kninsko veče. Pamtim oca ponosnog vojnika mladog čoveka punog nade oficira otadžbine lika pobednika, u srcu večno urezana slika u istorijskoj drami … Настави са читањем “OTAC I SIN-Miroslav Krnjeta”

Sa prozora puca pogled
na dinarske visine
u srcu strahova led,
otac me teši
ne brini sine.
Vetar sa Dinare brije
oca i sina strepnja peče,
opet mora da se bije
opet mračno Kninsko veče.

Pamtim oca ponosnog vojnika
mladog čoveka punog nade
oficira otadžbine lika pobednika,
u srcu večno urezana slika
u istorijskoj drami stari grade.
Crni dani,mutna vremena,
pala su na tvoja ramena
delio sudbinu napuštenog naroda
doživeo kraj tragičnog ishoda,
u danima krvavog mraka
nosio si radoznalog dečaka.
Koliko si gutao muke
koliki teret vukle tvoje ruke.
Dolinama se prolamao lelek
jauci ranjenih boraca,
a pomoći ni za lek.
Bili su to dani jada,tuge,
teške godine borbe duge,
bili su to dani loši
zajedno smo zlo prošli.

Kad su grmele haubice
kad su padale granate,
gledali strahu u lice
prkosili terali inate.
Gledali lepote sa svilaje
prešli puteve do banije,
išli preko semberije i posavine
videli sve golgote krajine.
Sećaš li se oče,
vrhova Velebita,karinskoga mora
naše pesme preko koridora,
sećaš li se ratnih dana oče.
Delili gorčinu vojničkog hleba
ležali ispod zloslutnog neba
gledali istoriju kako se niže,
srca nam nikada
nisu bila bliže.
Bili smo jedno biće
nadali se da pobeda sviće
bili smo vezani jaki,
hoćemo li ikada oče
biti tako bliski.
Pitam se posle toliko godina
da li pamti grad Knin
kako su zajedno koračali
otac i sin.

PRETPOSTAVKA ….. Marina Adamović

  Pretpostavljam da sam živa: evo oka, srca, ruku. Ipak, ona koja izgovara ovo, ne dotiče moja usta. Pretpostavljam da i ta što se šunja, šapuće i misli čeka na znak imena sa neba. Ne pretpostavljam više ništa Jasno je jer već sviće: evo dana sad sve vidim: tamu, strah, i pretpostavku da jad odigrava … Настави са читањем “PRETPOSTAVKA ….. Marina Adamović”

 

Pretpostavljam
da sam živa:
evo oka,
srca, ruku.

Ipak,
ona koja
izgovara ovo,
ne dotiče moja usta.

Pretpostavljam da i ta
što se šunja, šapuće i misli
čeka na znak
imena sa neba.

Ne pretpostavljam više ništa
Jasno je jer već sviće:
evo dana
sad sve vidim:

tamu,
strah,
i
pretpostavku
da jad odigrava moju ulogu

Она ми не верује

    Она ми не верује. Мисли желим њено тело само, али спој страсти и још нечега то је. Као да већ дуго ми се знамо.   Не, она ми не верује да осећања ретко признам. Мисли да причам оно што жели да чује.   Не, више јој рећи нећу. Нека мисли да истина је … Настави са читањем “Она ми не верује”

 

 

Она ми не верује.

Мисли желим њено тело само,

али спој страсти и још нечега то је.

Као да већ дуго ми се знамо.

 

Не, она ми не верује

да осећања ретко признам.

Мисли да причам

оно што жели да чује.

 

Не, више јој рећи нећу.

Нека мисли да истина је

да налети страсти чине нашу срећу,

после чега као да ништа било није.

 

Нећу понављати да осећам више,

да није само хемија оно што имамо.

Бићу „арогантан“ и причати тише,

јер ипак „недовољно ми се знамо.“

 

 

ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић

ЦЕНА 300,00 динара за испоруке у Србији Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници. Поштовани посетиоци, колеге песници, Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових … Настави са читањем “ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”


ЦЕНА 300,00 динара за испоруке у Србији

Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници.

Поштовани посетиоци, колеге песници,

Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових дана изаћи из штампе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ово удружење је прошле 2018.-те године добило награду ЗА ИЗДАВАЧА ГОДИНЕ на Сајму књига и издаваштва Расинског округа, а ове године настоји да ту титулу оправда новим  издањима. Дакле ЦРНО или ЦРВЕНО?

За сада ћу Вам књигу представити са две песме и изводима из рецензије песника: Раденка Бјелановића из Крагујевца и Драгојла Јовића из Крушевца. Ја сам одвек мислио да књигу поезије, најбоље представља сама поезија, односно песници.

Ако вам се песме и ово представљање допадну и пожелите да имате све песме из ове књиге, можете је наручити на мејл:  pesnik@poezija.rs, односно у продавници књига на линку: https://поезија.срб/pesnici/products-page/ . Цена књиге је 300,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији уплатом на жиро рачун 310-209359-17. За испоруке у свету јавите се на мејл pesnik@poezija.rs да би се договорили о свим детаљима, јер се на цену додају трошкови поштарине, који износе до 1.000,00 динара по једној књизи.


Љубодраг Обрадовић*

 

 

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Настави са читањем “ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”