ISPOD ŠARE NA BISTRICI *Dušan Marković – Kuršumlija

ISPOD ŠARE NA BISTRICI

Danas sam ti, na Kosovu bio,
gde crveni božuri se viju
dal sam bio, ili sam usnio
Al osetih našu Metohiju.

Neka vila svatove spustila,
kraj Bistrice, usred Metohije
svadbeni je barjak raširila,
raširila, da se opet vije.

Ispod Šare, usred bela dana
u Prizrenu, Dušanovom gradu,
venčaju se Čeda i Slađana,
nemoj Srbi, da gubimo nadu.

Ima nešto, što ljudi ne znaju
ma koliko vremena da prođe,
gde se krste, tu se i venčaju
rodnoj kući mora da se dođe.

Dok mladenci hladnu piju vodu
sa čuvene Šadrvanske česme
svatovi su na kamenom mostu
kraj harmonike i uz srpske pesme.

Svetog Đorđa hram obiđoše,
zatim crkvu Svetog Spasa
Prizrenskom kaldrmom siđoše
i gledaju kako Bistrica talasa.

Pod kamenim mostom,
Bistrica teče,
Ne iz Peći i ne iz Dečana
već iz grada cara Dušanova.

521 ПУТА ПРОЧИТАНО

OKO *Dušan Marković

                                                                                                         O K O  … Настави са читањем “OKO *Dušan Marković”

                                                                                                         O K O   P L A V O  

  •                                                                                                 Pod plavim nebom
  • Ispod sunčevih zraka
  • Na poljima mirisnim
  • Od uzrelih šljiva
  • I rumenih jabuka
  • Rođeno si ti oko plavo
  • Rođeno! I živelo sa nama.
  • Vedro nebo i plavo more
  • Raskošje svako i lepotu svu
  • Uporedio sam. . .
  • Uporedio sam sa tobom
  • Oko plavo.
  • Neumorno i brzo
  • Planine i livade
  • Voćnjake i šume
  • Sela, gradove
  • Sokake i kaldrme
  • Krčme, birtije
  • Obišlo si oko.
  • Obišlo ! Ti to sve.
  • Pratilo si sve,
  • Pokrete, želje  i misli moje
  • Čitalo si ti
  • Oko plavo
  • Zrake si zračilo
  • Suze si ronilo
  • A tvoja ćutanja
  • I tvoja suza
  • Rekoše mi sve.
  • O oko gde si sada?
  • Zaviruješ li igde
  • Razume li te iko
  • Zračiš li toplinu
  • Puštaš li suze
  • Jesu li modre kao oko plavo.

_______________________________________

Dušan Marković * Kuršumlija

 

294 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПРОГНАНИ – Душан Марковић, Куршумлија

ПРОГНАНИ Одосте ви, Голубови бели Одлетесте, знам да нисте хтели, Побегли, оставили нејаке синове, У гнездима вашим да их звери лове. А у оној зеленој и проклетој гори, Остависте самог, једног да се бори, Јастребови га терају, а чекају вуци, Још увек се бори, на тешкој је муци. Отрезни се једном, еј голубе мали, Погледај … Настави са читањем “ПРОГНАНИ – Душан Марковић, Куршумлија”

ПРОГНАНИ

Одосте ви, Голубови бели
Одлетесте, знам да нисте хтели,
Побегли, оставили нејаке синове,
У гнездима вашим да их звери лове.

А у оној зеленој и проклетој гори,
Остависте самог, једног да се бори,
Јастребови га терају, а чекају вуци,
Још увек се бори, на тешкој је муци.

Отрезни се једном, еј голубе мали,
Погледај мало, гнездо ти се пали,
Уз песму те Славуј , са гране посматра,
Испод ногу теби, сада гори ватра.

Прати те под наредбом и лукава лија,
Кукавица ено је, над гнездом ти се увија,
Док пилиће једе, из заседе осматра,
Крилати Јастреб, како гори ватра.

Изломи ће ти крила, ставити на муку,
Бацити на земљу да те Вуци вуку,
Саградио си много, имао си заната,
Од створеног неће остати ни врата.

Напуштај огњиште мој Голубе бели,
Отрезни се једном, за јатом се сели,
Скупи мало снаге па у неба плава,
Нека једном голубица, мирно се наспава.

_________________________
Душан Марковић, Куршумлија

287 ПУТА ПРОЧИТАНО