УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ
Ветар јауче своје црно опело,
Из кадионице магле ко из луле,
Јесења ноћ обула црне нануле,
Клепеће сокацима низ село.
Везан за срце улазим у круг,
Узалуд се кријем од јесени,
Осећам, умире ноћас псник у мени,
Једна ластина суза једини ми друг.
Из луде планине мећаве долећу,
По ко зна који пут се кунем да нећу,
Да правим пртину по црноме снегу.
Запожарила јесен усред мрака и сна,
И ове ћу ноћи да изгорим до дна,
Као костур дивљег цвета на брегу.
_____________________________
Тихомир Јанићијевић *Куршумлија
(Прочитано: 55 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.002 пута)
Једно мишљење на „УЗАЛУД СЕ КРИЈЕМ ОД ЈЕСЕНИ – Тихомир Јанићијевић, Куршумлија“